Koliko ima IRA?

Posle 1997. spor je vođen jedino oko toga kada i koliko oružja IRA mora da preda vlastima.

Koja IRA je „prava?“

Ostalo je sporno i da li će organizacija, koja je imala oko 500 članova, jednoglasno saopštiti da se opredelila za mir. Odgovor na to pitanje bio je: ne. Posle tri godine IRA se podelila na tri grupe – jedna od njih nazvana je „Istinska IRA“. Ona je preuzela odgovornost za ubistvo dvojice britanskih vojnika proteklog vikenda. Izvela je i jedan od najvećih bombaških napada u gradu Omag u leto 1998. godine.

Mladi su najzadojeniji

Sama „Istinska IRA“ podeljena je na dve grupe, kaže Piter Širlou sa Univerziteta Kvins u Belfastu: „Jedna grupa je relativno stara i čine je bivši disidenti. Oni dobro poznaju oružje, bombe, taktiku ilegalne borbe. Međutim, potrebni su im mlađi ljudi koji će napade moći i da izvedu. I to je druga grupa: sasvim mladi ljudi koji nemaju iskustva o tome šta znači borba. Ali, zato su ideološki veoma opredljeni, što znači – Britanci se moraju potpuno povući iz Irske. I na to će biti naterani silom. Ti ljudi dolaze iz siromašnih društvenih slojeva. I ranije je bilo tako“, kaže Širlou.

Ni Šin fejn više ne može da spreči nasilnike

Moguće je da je mir u Severnoj Irskoj trajao koliko je trajao i privredni uspon, dok je bilo poslova i novca. Za sada disidentske grupe nemaju nikakvu podršku u stanovništvu. Građani i sve stranke odbacuju nasilje, ne prihvata ga ni Šin fejn, koja je nekada bila političko krilo IRA. Međutim, ni ona nije u stanju da spreči nasilje disidentskih grupa.

Opasnost od terora ipak – mala?

Za ubistvo policajca u ponedeljak uveče odgovornost je preuzela druga disidentska grupa – „Kontinuitet IRA“. Ona ima slične motive, ali je sama podeljena na više frakcija. Ovaj drugi napad, inače, deluje kao imitacija onog prvog. To zabrinjava, ali je trenutno malo verovatno da bi Severna Irska mogla da se vrati u vremena terora i građanskog rata sedamesedtih i osamdesetih godina prošlog veka.