Koliko je nauka u službi koncerna?
26. jul 2019.
Čokolada ima pozitivan učinak na zdravlje. Pasivno pušenje je mnogo bezopasnije nego što se mislilo. Orasi mogu da spreče dijabetes...
Sve su to rezultati objavljenih naučnih istraživanja koja su finansirali proizvođač čokolade Mars, duvanski koncern Malboro i Udruženje proizvođača oraha Kalifornije.
Nauka bi trebalo da bude nezavisna, ali industrija i politika uvek pokušavaju da utiču na nju. To je slučaj i u Nemačkoj.
Pritom nisu svi rezultati gore pomenutih istraživanja sasvim izmišljeni. Ponekad način na koji je pitanje postavljeno, ili način prikupljanja i obrade podataka, odlučuju o tome hoće li neki proizvod biti preporučen ili negativno ocenjen.
Naučnici sa Nemačkog instituta za istraživanje hrane (DISE) proučili su, na primer, studije o energetskim pićima koja sadrže šećer. Jedanaest studija okarakterisalo je ova pića kao moguć faktor gojaznosti. Sedam studija je navelo da nisu pronašle nikakvu povezanost između konzumiranja energetskih pića i gojenja. Iza pet studija koje nisu pronašle nikakvu uzročno-posledičnu vezu stajao je novac prehrambene industrije.
Konferencijske sale banaka i Folksvagenove biblioteke
Ne radi se uvek o direktno finansiranim studijama. Stvar je nakad mnogo zamršenija. Istraživanje košta pa Univerziteti postaju sve manje nezavisni, tvrdi profesor Kristijan Krajs sa Univerziteta u Alenu.
Udeo slobodnih sredstava za istraživanje opada, dok udeo sredstava trećih strana raste. To je novac od države ili kompanija koji se izdvaja za specijalne projekte. Rezultat toga je da univerziteti imaju manje slobode u određivanju tema koje zaista žele da istražuju. Četvrtina do jedne petine sredstava dolazi direktno ili indirektno iz privrede, kaže Krajs.
Mnogi nemački univerziteti nemaju dovoljno novca i raduju se donacijama i van istraživačkih projekata. Kompanije rado doniraju novac, jer zauzvrat fakulteti po njima nazivaju svoje slušaonice.
Tako postoje slušaonica Team Banke na Univerzitetu u Nirnbergu, Boš Reksrot slušaonica na Univerzitetu primenjenih nauka Vircburg-Švajnfurt i Folksvagenova univerzitetska biblioteka Tehničkog univerziteta (TU) i Univerziteta umetnosti u Berlinu. To u početku nije nikakvo stvaranje uticaja, jer kompanije obično ne traže ništa više od naziva. Ali to ne čini univerzitete nezavisnijim.
Dajmler i Telekom u univerzitetskim savetima
Predstavnici kompanija takođe sede u savetima nemačkih univerziteta. U Bavarskoj, čak i zakon o visokom obrazovanju kaže da ličnosti iz poslovne i profesionalne prakse treba da učestvuju u radu tih saveta. Savet može da bira članove univerzitetske rukovodstva i da učestvuje pri odlučivanju o razvoju, a često i o finansijama univerziteta.
Bivši šef Daimlera Diter Ceče sedi u upravnom odboru Instituta za tehnologiju u Karlsrueu (KIT), menadžer kompanije OTTO, Mihael Heler je u Veću Univerziteta u Hamburgu. Klaudia Nemat, član Upravnog odbora Telekoma, član je i Veća Univerziteta u Kelnu. U Upravnom odboru Tehničkog univerziteta u Berlinu, Menadžerka energetskog koncerna Vatenfal Tanja Vilgos odlučuje o budućnosti Univerziteta. To ne znači i da ove kompanije utiču na istraživanja.
Bivši menadžer proučava čokoladu
Do saradnje između firme i univerziteta dolazi kada preduzeće stipendira profesorska mesta ili finansira institute. Takav je E.ON Institut za proučavanje energije. Palijativnu medicinsku stanicu Tehničkog Univerziteta Severne Rajne-Vestfalije u Ahenu sponzorisala je farmaceutska kompanija Grinental sa 5,9 miliona eura. Zbog Kontergana, sredstva za spavanje ovog proizvođača, pedesetih godina su rođene na hiljade dece sa smetnjama u razvoju.
I bez stipendiranja profesora postoji jaka veza između kompanija i univerziteta. Tako Ekhard Fluter kao profesor Tehničkog Univerziteta u Berlinu ispituje šećerne rastvore, prehrambene farbe i čokolade, nudi kontinuiranu edukaciju i ugovaranje istraživanja za industriju šećera. Ranije je bio menadžer prehrambenog koncerna Unilever, koji pored ostalog proizvodi i čokoladu.
Netransparentnost bes posledica
Ni ove veze ne znače nužno da industrija ima uticaj na nauku. Ali često samo nekolicina ljudi zna šta je zaista dogovoreno. "Ne postoje opšta pravila o transparentnosti", kaže profesor Štefan Hornbostel sa Univerziteta Humboldt u Berlinu. Univerziteti ne moraju da objavljuju svoje ugovore sa kompanijama.
Postoje samo neobavezujući kodeksi ponašanja. Jedan takav kodeks je sastavilo i Udruženje fondacija za promociju humanističkih nauka u Nemačkoj koje podržavaju koncerni. Na primer, tu piše da finansijer, nakon dogovora sa univerzitetom na polju istraživanja, ne bi trebalo da utiče na istraživanje. Nema sankcija ako se kodeks ne poštuje.
U 2016. godini, Udruženje fondacija pod rukovodstvom predsjednika Andreasa Barnera objavilo je nove preporuke o transparentnosti. On preporučuje da se grubi ciljevi saradnje objave, ali ne i ugovori o saradnji.
Portivustavan poduhvat vredan 150 miliona evra
Andreas Barner nije aktivan samo u udruženju fondacija. Bio je šef farmaceutske kompanije Beringer Ingelhajm do 2016. godine i predsedava Univerzitetskim većem Univerziteta u Majncu. Fondacija Beringer Ingelhajm i Univerzitet u Majnzu su 2009. godine ušli u jednu od najobimnijih kooperacija koje su ikada postojale u Nemačkoj. Za 150 miliona evra donacija raspoređenih na više od 10 godina, Univerzitet u Majncu je osnovao Institut za molekularnu biologiju. Savezna pokrajina Porajnje-Palatinat izgradila je novu zgradu u tu svrhu.
U martu 2019. godine Klaun Gerdic profesor prava u Bonu, preneo je u svom izveštaju, kako DW prenosi, da se takvom saradnjom krši član 5 nemačkog Osnovnog zakona. Fondacija je redovno iznova dodjeljivala sredstva, što je moglo stvoriti pritisak na istraživače da istražuju prema interesima kompanije kako bi dobili više sredstava.
Pored toga, u ugovoru je navedeno da su "publikacije" podvrgnute, između ostalog, "dogovoru između strana koji prethodi objavljivanju"
Nije jasno da li se to odnosi i na naučne publikacije. Advokat Gerdic ne želi da optužuje kompaniju da je aktivno zloupotrebila svoj uticaj, kako piše. Ali uslovi nisu isključivali uticaj.
Postignuti sporazumi ne osiguravaju "da će odluka o nastavku finansiranja biti doneta samo na osnovu adekvatnih naučnih kriterijuma", piše Gerdic. Sporazum o saradnji dugo je bio tajan, a objavljen je tek sudskim nalogom 2016. godine. Ali, pre nego što je profesor Gerdic objavio izveštaj, stari ugovor je promenjen, kaže Kristijan Krajs.
Fejsbuk i Gugl kao Lidl i Kaufland
Druge kompanije takođe osnivaju raskošne institucije. Fejsbuk je, na primer, otvorio "Institut za etiku u veštačkoj inteligenciji" u saradnji sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu početkom godine.
Krajs kaže: "Ako direktor instituta nije toliko kritičan prema industriji, tokom narednih godina pojavljivaće se nekritički i umirujući izveštaji o zaštiti podataka, internetu i Fejsbuku - iz prvog akademskog izvora."
Preko noći izabranog šefa instituta Kristofa Litgea, kojeg je direktno imenovao Fejsbuk, bez procedure selekcije, Krajs optužuje da mu se moral svodi na blanko ček za korporativne lidere koji maksimizuju zaradu." Sam Kristof Litge je početkom ove godine za dnevnik Zidojče cajtung izjavio da ne postoje uslovi koje Fejsbuk nameće: "Mi smo nezavisni".
Najveći novčani tok te vrste poslednjih godina je prema Krajsu zabeležen 2018. godine, kada je Fondacija Diter Švarc, inače fondacija grupe preduzeća kojoj pripadaju LIDL i Kaufland, poklonila Tehničkom Univerzitetu u Minhenu 20 profesorskih mesta i 2 nova smera u menadžmentu. Ovaj ugovor takođe nije objavljen.
Druge kompanije, kao što je Gugl, imaju prednost u razvoju algoritama u mnogim oblastima informatike, kaže Hornbostel. On i Krajs pretpostavljaju da će indirektni i direktni uticaj u drugim zemljama, kao što su SAD, verovatno biti mnogo veći nego u Nemačkoj.
Konflikti interesa su otkriveni
Kada autor naučnog teksta dobije novac od fondacije, on taj članak mora da objavi u što više naučnih časopisa.
Autori ne pišu uvijek samostalno svoje članke. U farmakolofiji postoje takozvani „naučni pisci“, kaže Hornbostel. Oni važe kao stručnjaci koji često pišu delove članka.
Prema Hornbostelu može da se desi da studije koje plaža industrija naglašavaju pozitivne efekte leka. U tom slučaju može biti da studija nije netačna, ali lekar koji ne poznaje materiju do detalja i letimično čita studiju, može doneti pogrešne zaključke.
To potvrđuje i danski profesor Peter Goče koji je objavio knjigu "Smrtonosna medicina i organizovani kriminal: kako farmaceutska industrija razara našu zdravstvenu zaštitu".
Uticaj i kroz politiku
Ali uticaj dolazi i kroz politiku. O tome ko dobija sredstva trećih strana i istraživačke angažmane odlučuju određeni odbori Savezog ministarstva za istraživanje. A u njima često sede predstavnici privrede, kaže Krajs. A ni sama politika nije uvek objektivna, kaže Hornbostel.
A mediji?
Mediji budno prate rad političara. Ali ono što dolazi iz naučnih krugova prečesto biva nekritički usvojeno, posebno u brzom protoku vesti. Mnogi mediji nekritički su preuzeli pomenute studije o orasima ili čokoladi. Samo nekoliko njih u svojim člancima pominje ko je platio studije ili uz to intervjuišu još nekog nezavisnog stručnjaka o toj temi.
Problem možda leži u nedostatku vremena u redakcijama, posebno informativnim. Često su strukture finansiranja koje stoje iza studija složene i nije jasno da li je neka kompanija dala novac za nju. Ali vest mora da se objavi a vremena i novca za dugo istraživanje - nema. A naučne redakcije, u kojima bar ima stručnog znanja, obično imaju još manje novca - posebno u SAD.
I nauku podvrgnuti javnoj kontroli
Ponekad vest zvuči previše lepo. Da li je novinar, koji i sam voli da pije kafu ili crno vino, podsvesno skloniji verovanju da je to korisno za njegovo zdravlje? Novinari ispituju, ali ne uvek dovoljno kritički. Čitaocima se sviđa jednostavno crno-belo slikanje. Oni očekuju da novinari objasne ali i da ne komplikuju stvari.
Međutim, istraživačke asocijacije naučnih novinara se već godinama zalažu za visoke standarde u novinarstvu i zahtevaju transparentnost u saradnji nauke, industrije i politike. Postoji čak i Udruženje naučnih novinara Evropske unije.
Štefan Hornbostel kaže da je za nauku, kao i za politiku, potrebna kontrolna javnost, takođe u vidu medija. To redkacije, međutim, stavlja pred visoke finansijske i stručne zahteve.