Koliko je solidarna Evropa?

Samit EU odložen je za 23. oktobar, potrebno je više vremena za izradu sveobuhvatnog
Od kako je finansijska i dužnička kriza zavladala Evropom, sedam od ukupno sedamnaest država koje imaju evro kao valutu, dobile su novu vladu - uključujući tu i poslednju Slovačku, gde se zbog spora oko proširenog fonda za spas evra, raspala vladajuća koalicija.

U Italiji vlada Silvija Berluskonija više nije sposobna da funkcioniše, izjavio je predsednik države Đorđo Napolitano. U Francuskoj je predsednik Nikola Sarkozi izgubio većinu u gornjem domu - Senatu. Na proleće će birači odlučiti o njegovoj sudbini. U Nemačkoj se, zbog krize oko evra, žestoko spore u koaliciji Hrišćansko-demokratske Unije, Hrišćansko-socijalne unije i Liberalne stranke. Belgiju vodi tehnička vlada, dok je u Holandiji na vlasti manjinska.

Samo u četiri države: Luksemburgu, Austriji, Estoniji i Malti, situacija u pogledu vlasti je stvarno stabilna. Bacimo li pogled na političku kartu zone evra postaće nam jasno, koliko je teško usvajanje nužnih mera na samitima EU, pošto za stolom stalno sede novi šefovi vlade.

Kako do poverenja?

U Nemačkoj i Evropi mnogi ukazuju na to da je potrebno jako vođstvo, ali, njega je teško naći, kaže Udo Bulman, finansijski stručnjak socijaldemokratra u Evropskom parlamentu: „Malo je rukovodilaca koji imaju hrabrost da pred svojim sunarodnicima izjave: radim nešto što nije popularno, ali je nužno da bih sledećeg dana mogao da kažem da ćemo zahvaljujući tome svi imati bolju budućnost. Malo je političara koji su spremni na to, i zato nam se može desiti da Evropa promaši svoju istorijsku misiju.“

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zalaže se za to da se komisija Evropske unije pretvori u neku vrstu ekonomske vlade, kako bi se ojačale postojeće institucije. „Jasno je da poverenje možemo da pridobijemo samo evropskom obnovom i boljim vođstvom“, kaže Barozo i dodaje da bi pojedinačne države morale da se odreknu suverenosti.

„Perverzna solidarnost“

Ipak, evropska solidarnost ne sme da dovede do toga da siromašne zemlje plaćaju kako bi se pomoglo relativno bogatim zemljama, kaže Rihard Sulik, neoliberalni predsednik slovačkog parlamenta: „Zar mislite da je solidarno kada slovačkom penzioneru kažete: ’dragi moj, sada ćemo povećati porez kako bi grčki penzioner i dalje mogao da dobija penziju od 1.200 evra!’ To je perverzna solidarnost i sa pravom solidarnošću nema nikakve veze!“

I u drugim državama raste otpor prema dosadašnjoj politici. U Holandiji manjinska vlada zavisi od populista, vrlo skeptičnih prema evru. U Francuskoj, desno-radikalni „Nacionalni front“ u kampanji za predsedničke izbore nastupa protiv Evrope. A u Nemačkoj rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je sve manje ljudi ZA Evropsku uniju.

Autori: Bernd Rigert / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković