Koliko je Srbija nezavisna?

Predsednik Skupstine Predrag Markovich je, obrazlazuchi odluku, rekao da je ona samo odobrenje Vladi da prenese ovlaschenja zajednicke drzave na Srbiju. U sliccnom tonu govorio je i predsednik poslanicckog kluba Demokratske stranke Srbije Miloss Aligrudich. Vladajuchi blok je zeleo da sednica na kojoj je donesena ta odluka bude rutinska, kako se ne bi previse ceprkalo po bolnoj cinjenici da Valada nije supela da odrzi jedno od kljucnih predizbornih obechanja, ocuvanje zajednicke drzzave. Otuda i nije planirano donosenje dokumenta kojim bi bila proglasena nezavisnost Srbije, nego se ta nezavisnost naprosto konstatuje. Iako je trajala samo oko dva sata, rasprava je pokazala da sadasnji sastav parlamenta u sustini i nije u stanju da ozbiljno promislja o proslosti i buduchnosti zemlje. Umesto toga, poslanici i sefovi poslanickih grupa su za skupstinskom govornicom vodili predizbornu kapmanju, medjusobno s eoptuzujuchi za poraze u proteklih petnaestak godina. Prvi potez je povukla Srpska radikalna stranka. Predstavnici te stranke optuzzili avladajuchi blok da nije u stanju da resava probleme i da se zbog toga, umesto novog Ustava i vanrednih parlamentarnih izbora, latio donosenja odluke kojom se sve ingerencije stavljaju u nadleznost Vlade. Radikali, cini se, veruju da che odluka omoguchiti da, do narednih izbora ili do neke nove odluke, ministar inostranih poslova Srbije ostane Vuk Draskovich i to im se uopste ne dopada. Glavna meta radikalskih napada ipak nije bila Vlada, nego Demokratska stranka, partija koja trenutno ima najvechu podrssku biraca u demokratskom bloku. Njoj je pripisana odgovornost i za formirane zajednicke drzzave i za njen raspad, a prigovoreno joj je i da je srechna jer Srbija i Crna Gora vise nisu zajedno. Nakon toga usledila su utrkivanja predsatvnika umereno ili radikalno orijentisanih nacionalistickih stranaka, ukljucujuchi i Demokratsku stranku Srbije, u tome ko je vise tuzan zbog raspada Srbije i Crne Gore. Te stranke pokazale su uzdrzanost u donosu na rezultate crnogorskog referenduma, a Socijalisticcka partija Srbije je otvoreno pozvala da se oni ne priznaju. Demokratska stranka je, medjutim, insistirala na stavu da je rec o legitomnoj odluci vechine u Crnoj Gori koju treba postovati. Iako su fakticcki svi poslanici iz opozicije osto kritikovali Vladu, nije bilo novih zvanicnih zatheva za vanrednim parlamentarnim izborima. To znaci da che sadasnja konfuzija, u kojoj vechina politicara lovi u mutnom i pokusava da ojaca pozicije u iscekivanju izbora, ostati jos najmanje nekoliko meseci.