Koliko koštaju stoleća ropstva?
21. oktobar 2020.
Kako se neko može obeštetiti za ropstvo, rasizam, nepravdu? Plaćanje odštete je u SAD već više od 150 godina u fokusu političkih rasprava. „Već godinama razmatramo koji predlozi postoje na saveznom nivou, ali ta tema nikada stvarno nije u centru pažnje“, kaže Širli Veber, poslanica Demokratske stranke u donjem domu kalifornijskog parlamenta.
Ona je napisala predlog zakona kojim se ta tema stavlja na dnevni red. „Kalifornija je progresivna savezna država. Osim toga, ovde imamo demokratsku većinu i u donjem domu i u Senatu. Zato ponekad možemo da učinimo velike stvari – one koje druge države ne mogu“, objašnjava Veber.
-pročitajte još: Džuntint: Dan oslobođenja crnaca u SAD
Guverner Gevin Njusom podržava planove te političarke tamne boje kože. Njen predlog je osnivanje radne grupe koja bi razmotrila kako bi tačno trebalo da izgleda plaćanje odštete potomcima robova. „Ljudi govore o novcu – ali u odnosu na trajanje i razmere ropstva u Kaliforniji, teško je odrediti cenu“, kaže poslanica Veber.
Kalifornija – „slobodna država“?
Pre 400 godina beli Amerikanci počeli su da dovode crnce kao robove u SAD. Ropstvo je ukinuto tek 250 godina kasnije, ali su njegove posledice dugotrajne. Tako su crni Amerikanci stvarali bogatstvo belaca, a sami su vekovima ostajali siromašni. Kalifornija nije savezna država koja je bila poznata po raširenom ropstvu – za razliku od Teksasa, Tenesija ili Floride. Razlog za to je, između ostalog i to što je Kalifornija tek kasnije, 1850. godine, dobila status savezne države u SAD. A ropstvo je zvanično ukinuto 1865.
No uprkos tome što se Kalifornija smatrala „slobodnom državom“, i u njoj je bilo robova i robovlasnika, objašnjava Suzan Anderson, istoričarka muzeja „African-American Museum“ u Los Anđelesu. Ona podseća da su u kalifornijskoj vladi u početku dominirali belci koji su podržavali ropstvo: „Pojedini su i sami imali robove, a bilo je i sudova koji oslobođenim robovima nisu priznavali taj status. Delimično je i dalje bilo dozvoljeno imati robove.“
Teško je reći koliko je robova bilo u Kaliforniji, kaže Anderson, ali dodaje da raspolaže sudskim dokumentima i iskazima svedoka iz kojih se može zaključiti da je ropstvo praktikovano i nakon zabrane.
Crnci su i danas siromašniji od belaca
Ali za političare koji se zalažu za obeštećenje, nije važno samo vreme stvarnog postojanja ropstva. Za njih je bitan i period nakon ukidanja ropstva, tokom kojeg su rasistički zakoni crnce i dalje ponižavali i diskriminisali. Obrazovanje, dobro plaćeni poslovi, pravo na izbore, vlasništvo – sve to dugo nije bilo dostupno stanovništvu tamne boje kože. Posledice se osećaju i danas. Prosečna primanja crnačkog stanovništva daleko su manja nego kod američkih belaca.
Političarka Širli Veber zato želi da se ropstvo i njegove posledice sagledaju kao jedna celina: „Generacije i generacije su obeležene rasističkom politikom. Dakle, moraju se sagledati te nepravde i moramo se zapitati: zašto tako malo njih poseduje kuće i kako im se može olakšati da i oni vlasništvo i bogatstvo mogu da daju svojoj deci.“
Inače, u američkoj istoriji postoje primeri reparacije. Tako su 1988. preživeli iz japansko-američkog logora za vreme Drugog svetskog rata dobili po 20.000 dolara. Radilo se o 62.000 ljudi.
Ali broj potomaka robova višestruko je veći.