Koliko su banke sigurne?

Među učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu široko je rasprostranjeno mišljenje da su banke i finansijska tržišta pet godina nakon krize ponovo sigurni. Daglas Flint, predsednik upravnog odbora britanskog bankarskog giganta HSBC, treće po veličini banke u svetu, kaže da može da sastavi čitavu listu sa detaljima koji to potvrđuju. Više kapitala, likvidnosti, strožija pravila i redovni stres-testovi.

“Financial Stability Board Instituten“ (FSB) propisao je da HSBC čak napiše i svoj testament. Flint kaže da se na više od 10.000 stranica navodi šta je potrebno uraditi ukoliko „kola krenu nizbrdo“. „Ako se izuzme atomska industrija, onda ne postoji ni jedna druga branša koja mora da navede tako detaljne planove za slučaj da dođe do potpunog kolapsa“, kaže Flint.

Prirodne katastrofe i druga poređenja

Profesorka sa američkog Univerziteta Stanford, Anat Admati, već i sa izborom reči koje koristi Flint ima probleme. On i drugi bankari, kaže ona, pokušavaju da finansijsku krizu predstave kao prirodnu katastrofu. „Takvo poređenje je u potpunosti neprikladno. To ni u kom smislu nije bila prirodna katastrofa“, kaže Admati i dodaje: „Finansijske krize izazivaju ljudi i postoji veliki broj odgovornih osoba“.

Admati poredi finansijske krize sa teškim nesrećama ili eksplozijama u naseljenom mestu koje je prouzrokovao prenatovareni kamion. Jedina reakcija bilo bi smanjenje ograničenja brzine za nekoliko kilometara na sat. Ništa drugo se ne bi promenilo.

Bezbednost i efikasnost

Entoni Dženkins, direktor britanske banke „Barclays“, to vidi drugačije: „Danas je sistem sigurniji nego 2008. godine. Međutim, on mora da bude još sigurniji. Zadatak društva je da u jednom demokratskom procesu utvrdi kako se mogu međusobno uravnotežiti bezbednost i efikasnost“, smatra Dženkins.

Banke često koriste reč „efikasnost“ kao argument za to što ne daju više kredita. Naime, banke navode da se od njih traži da u svojim sefovima imaju što više novca, što samim time znači da mogu da daju manje kredita. To u svakom slučaju ima negativne posledice za privredu.

Premalo sopstvenog kapitala?

Za finansijskog stručnjaka Admati, glavni je problem to što banke imaju malo sopstvenog kapitala. „Sasvim je nezdravo ako banke imaju malo sopstvenog kapitala. Ni jedna branša u celoj privredi nema tako lak pristup jeftinom novcu kao banke. Međutim, rizik ne pogađa samo banke, već sve nas“, kaže Admati.

Tokom finansijske krize postalo je jasno da kod malog sopstvenog kapitala i najmanji problem može da dovede do bankrota neke banke. Teret toga snose poreski obveznici. Admati se zalaže za jednake norme koje važe prilikom kupovine privatnih nekretnina, a to je da sopstveni kapital banaka mora da iznosi 20 do 30 odsto. Međutim, skoro je neverovatno da će se to implementirati.

Poreske platiše, štediše i penzioneri

Admati kaže da je bolje kada banke imaju više sopstvenog kapitala. Daglas Flint (HSBC) ukazuje da je jačanje banaka ide na teret vlasnika nekretnina, dakle akcionara. To znači – manje kamate na uložena sredstva. Time nisu pogođeni samo veliki investitori, već i novac uložen u penzione fondove.

„Kada političari kažu: poreski obveznici nikada više ne moraju da garantuju za banke, za javnost je to primamljiva rečenica“, kaže Flint. „Međutim, rečenica se nastavlja: poreski obveznici više ne moraju da garantuju jer će njihov novac biti uzet od penzija i ušteđevina“, dodaje Flint.

Admatija nije u to ubeđena. Da ne bi uvek morala citirati Pola Vokera, sa kolegom iz Bona, Martinom Helvigom, napisala je knjigu pod naslovom „Bankina nova odeća“.

Autori: Andreas Beker / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković