1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Koliko su ugroženi nemački lokalni političari?

24. jun 2019.

Metak u glavu iz neposredne blizine, pretnje smrću angažovanim gradonačelnicima… Takve vesti poslednjih dana ponovo su na naslovnim stranicama nemačkih medija. Da li nasilje postaje deo političke borbe?

https://p.dw.com/p/3KzCe
Düsseldorf Prozess Attentat auf Kölner OB-Spitzenkandidatin Henriette Reker
Foto: picture-alliance/dpa/R. Vennenbernd

Rostok, grad na nemačkoj obali Baltičkog mora, 2019. godine: lokalni političari levih partija moraju ovih dana da se jave u tamošnju policijsku stanicu. Ne zbog toga jer su nešto skrivili, već da daju izjavu kao svedoci. A to je mera u cilju njihove zaštite. Oni se nalaze na jednom „spisku za odstrel" nemačkih desnih radikala.Na papiru koji je pronađen uz spisak stoji da u slučaju krize „političke predstavnike treba uhvatiti i ubiti njihovim oružjem".

Taj spisak pronađen je pre dve godine, ali ljudi koji su na njemu saznali su za to tek ovih dana. Eva-Marija Kreger iz nemačke Levice htela bi da zna zašto joj do sada niko o tome nije rekao ni reč. I još bi htela da zna „šta o meni i mojoj porodici stoji su zvaničnim spisima", rekla je u jednom intervjuu. Pritom treba reći da je Kreger jedna od retkih koji su uopšte izašli u javnost – drugi se boje, strah je veliki.

Ministar unutrašnjih poslova: „Napad na državu"

Ubistvo političara iz Kasela Valtera Libkea početkom juna na terasi pred njegovom kućom ponovo je desnoradikalni teror dovelo na naslovne stranice nemačkih novina. Deo diskusije koja se rasplamsala jeste i pitanje: da li se tu radilo o činu nekog pojedinca, ili iza ubistva stoji čitava mreža desničarskih radikala? Ukoliko se početna sumnja potvrdi, reč bi bila o prvom ubistvu nekog nemačkog političara od strane desnih radikala nakon kraja nacijonalsocijalističke diktature 1945.

U međuvremenu se saznalo i za nove pretnje smrću, koje su, kako navode mediji i policija, dobili različiti lokalni političari i gradonačelnici u zemlji. Među njima su i neke osobe koje su već ranije bile napadnute.

Povratak nasilja kao oblik političke borbe

Takozvana izbeglička kriza 2015/16 godine promenila je atmosferu u Nemačkoj. S jedne strane, desna politička partija Alternativa za Nemačku (AfD) uspela da se etablira na političkoj sceni. Uz to se promenio i oblik političke borbe. Pojavljuju se pretnje smrću, objavljuju se lažne čitulje, pale se automobili. Neki pod tim pritiskom kapituliraju i dižu ruke od bilo kakvog angažmana.

U martu 2015. ostavku je na položaj dao je gradonačelnik Treglica, malog grada u Saksoniji Anhaltu. Direktno pred njegovom kućom trebalo je da prođe protestna povorka ekstremno desničarske Nacionalne partije Nemačke (NPD). Razlog: gradonačelnik je planirao da u mestu otvori jedan prihvatni centar za izbeglice.

Dve godine kasnije ostavku na funkciju podneo je i političar na sreskom nivou Erih Pipa. I on je godinama dobijao preteća pisma zbog svoje pozitivne politike prema izbeglicama.

Snimljeno nepsredno posle napada na gradonačelnicu Kelna, Henrijete Reker - čija slika je na plakatu
Snimljeno nepsredno posle napada na gradonačelnicu Kelna, Henrijete Reker - čija slika je na plakatuFoto: picture-alliance/dpa/F. Gambarini

U nekim slučajevima nije sve ostalo samo na pretnjama. Godine 2015. u Kelnu je, tokom jednog predizbornog skupa, nožem napadnuta tadašnja kandidatkinja za gradonačelnicu Henrijete Reker. Život joj je spasen samo zahvaljujući hitnoj intervenciji lekara. Počinilac je kao razlog za pokušaj ubistva naveo njenu politiku prema izbeglicama. Rekerova je atentat međutim preživela i nastavila da radi kao gradonačelnica Kelna – što je i danas.

A 2017. je gradonačelnik Altene Andreas Holštajn napadnut nožem u jednom restoranu. Kao motiv napada je naveo Holštajnovu „liberalnu politiku prema izbeglicama". Ipak, i taj gradonačelnik je ostao na funkciji i nastavio je sa radom.

U međuvremenu je postalo poznato da su njih dvoje – i Rekerova i Holštajn – ovih dana ponovo dobili pretnje smrću.

Samo vrh ledenog brega

U Nemačkoj su na funkcijama lokalnih političara hiljade ljudi – u opštinama ili u manjim i većim gradovima. Posao koji oni obavljaju – a ponekad se radi o tzv. volonterskim funkcionerima, dakle bez plate – bitan je za politički sistem u zemlji.

23.05.2016.  - Joahim Gauk, tada predsednik Nemačke okružen lokalnim političarima
23.05.2016. - Joahim Gauk, tada predsednik Nemačke okružen lokalnim političarimaFoto: picture alliance/AP Photo/M. Schreiber

Od 2016. Nemački kriminalistički ured vodi sopstvenu statistiku o „politički motivisanim krivičnim delima uperenim protiv funkcionera i predstavnika vlasti", dakle i izabranim ili na funkciju imenovanim političarima. Prema toj statistici, 2018. u Nemačkoj je zabeleženo 1.256 političkih krivičnih dela poput pretnji ili uvreda. Oko 40 odsto se pripisuje desnoekstremnoj sceni. Ta statistika obuhvata i dela počinjena od strane levih ekstremista – na primer protiv predstavnika AfD. I neki od njih su lično napadnuti, ili su na kuće u kojima stanuju bacane „bombe" sa bojom. Takvi napadi čine 18 odsto zabeleženih krivičnih dela.

Lokalni političari u dilemi

Lokalni političari po pravilu nemaju telohranitelje – opštine i gradovi to najčešće ne mogu da plate. S druge strane, ti političari su stalno u kontaktu sa ljudima, svakoga dana imaju neke sastanke i rukuju se sa građanima – to je u opisu njihovog radnog mesta. Uz to se često radi i o nekoj vrsti „škole za talente" – iz njihovih redova često se razvijaju političari koji se kasnije uzdižu na viši nivo pokrajinske ili savezne politike.

Deo rasprave koja se sada vodi u Nemačkoj jeste i pitanje, kako bi trebalo da se menjaju zakoni? Nemačko krivično pravo je tzv. delatno pravo, a ne pravo usmereno na uverenje. To znači da eventualnom sankcionisanju podleže čin, a ne pre svega namera. U tom smislu mržnja – i onda kada je odbacujemo iz moralnih razloga – nije po sebi kažnjiva, dok je recimo kažnjivo pozivanje na linč.

Nemačko udruženje gradova i opština (DStGB) već godinama pokušava da u krivični zakonik uvede i novo krivično delo: stalking (uznemiravanje, proganjanje) političara. Ali za sada oni u tome nemaju uspeha.

U svetlu najnovijih događaja DStGB sada traži uvođenje „centralne službe za prijavu u svim nemačkim pokrajinama, gde bi političari kojima se preti mogli da se jave i odakle bi mogla da se vodi istraga kako bi se razotkrila mreža koja stoji iza tih pretnji". Udruženje poziva sve „pogođene političare da pretnje kojima su izloženi javno objave, ma koliko to ponekad teško bilo".

„Upozorenje svima nama!"

Horst Zehofer, Holger Minh i Tomas Haldenvang na konfrenciji za štampu, 18.06.2019.
Horst Zehofer, Holger Minh i Tomas Haldenvang na konfrenciji za štampu, 18.06.2019.Foto: Getty Images/AFP/J. MacDougall

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je na konferenciji za novinare, na kojoj su učestvovali i svi predsednici nemačkih službi bezbednosti, upozorio: „Desnoekstremni napad na nekog vodećeg predstavnika naše države i alarm koji se odnosi na sve nas."

Zehofer je, „suočen sa veoma opasnim razvojem", najavio da će Vlada razmotriti moguće ustavne restrikcije za ekstremnu desnicu. „To ubistvo me motiviše da učinim sve što je moguće kako bi se ojačala bezbednost", rekao je on za novine grupe „Funke".

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je na jednom skupu u  Dortmundu na borbu „bez ikakvih tabua" protiv neonacista: „Nasilni neonacisti treba da budu poraženi do korena, bez ikakvih tabua. Zato je država pozvana na tu borbu, a savezna vlada to shvata veoma ozbiljno".

Šef nemačke diplomatije Haiko Mas je na Tviteru napisao da Nemačka „ima problem sa terorizmom". „Imamo više od 12.000 nasilnih ekstremnih desničara u zemlji. Oko 450 ih je aktivno, uprkos nalozima za hapšenje. Treba još više da se borimo, ni milimetar više neprijateljima slobode!", poručio je Mas.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android