1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Koliko vredi Putinovo obećanje

7. februar 2018.

Ruska izborna komisija registrovala je Vladimira Putina kao kandidata za predsedničke izbore, koji se održavaju 18. marta. Šta je Putin zapravo planirao pre poslednjih izbora 2012. i šta je od toga ostvareno?

https://p.dw.com/p/2sE9X
Foto: picture-alliance/AP Photo/M. Sadulayev

„Ruski građani, po mom mišljenju, mogu da diskutuju ne samo o lošim i dobrim osobinama političara – što samo po sebi nije loše – već i o sadržaju politike i programa koje određeni političari žele da sprovedu“, napisao je Vladimir Putin u jednom članku u januaru 2012. godine.

- pročitajte još: Ostaje Putin, ostaju i napetosti sa Zapadom

Ipak, ona tada kao predsednički kandidat nije predstavio nikakav „izborni program“. Na njegovoj internet-stranici mogao je da se nađe samo nacrt izbornog programa stranke „Ujedinjena Rusija“, bez konkretnih brojeva ili ciljeva. Ali onda je početkom 2012. u ruskoj štampi objavljeno sedam dugih tekstova u kojima Putin opisuje stanje u zemlji i predstavlja svoju viziju Rusije.

Dobro plaćeni poslovi i manje siromaštva

„Stvaranje 25 miliona novih, visoko tehnoloških, dobro plaćenih radnih mesta za ljude sa visokim nivoom obrazovanja, nije samo lepa fraza, već nešto što je hitno potrebno za minimum blagostanja“, naglasio je Putin u jednom od tekstova. Kasnije je kao cilj postavio 2020. godinu. Ali Rusija je od tog cilja danas veoma udaljena. Ruska statistička služba, Rosstat, 2012. je zabeležila 16,37 miliona takvih radnih mesta. Do 2014. se broj donekle povećao, da bi se 2016. smanjio na 15,98 miliona.

„Deset do jedanaest procenata naših građana zbog svojih prihoda živi ispod granice siromaštva. Iz različitih razloga. Do kraja ove decenije taj problem moramo da rešimo“, napisao je još Putin. Ali i što se toga tiče, na kraju njegovog mandata pre se beleži nazadovanje. Prema podacima Računske komore Ruske Federacije, krajem 2017. godine je 20,3 miliona Rusa, dakle oko četrnaest procenata, živelo ispod granice siromaštva.

Povećanje plata, penzija i stipendija

„Prosečna zarada u privredi realno će se povećati za 1,6 do 1,7 odsto – na 40.000 rubalja u odnosu na nivo cena iz 2011. Nominalno će biti i viša“, obećao je Putin pred izbore 2012. Prema zvaničnim podacima, prosečna nominalna zarada je 2017. godine iznosila oko 38.000 rubalja. Realne zarade tek su se neznatno povećale. Otprilike su na nivou iz 2012. godine.

- pročitajte još: Otrovni izveštaj o Kremlju

Putin je dalje obećao da će stipendije „za one kojima su zaista potrebne“ dostići „egzistencijalni minimum jednog studenta“. „To znači povećanje stipendija za 5.000 rubalja mesečno“, naglasio je. Ali isplate studentima nisu bile ni blizu onome što je Putin najavio. Akademska stipendija trenutno iznosi oko 1.500, a socijalna stipendija nešto više od 2.000 rubalja.

Russland Wladimir Putin
Vladimir Putin na svečanosti preuzimanja dužnosti 7. maja 2012.Foto: Reuters

Putin je takođe obećao da će povećati penzije i to tako „da ih neće pojesti rast cena“. To je ispunio. Generalno su se za vreme njegovog mandata realne penzije malo povećale.

Diverzifikacija privrede i više pravde

Pre šest godina Putin se zalagao i za diverzifikaciju privrede u zemlji, „gde će pored današnjeg kompleksa goriva i energije, biti razvijene i druge konkurentne oblasti“. Obećao je da će do 2020. „udeo visokotehnoloških i intelektualnih oblasti u bruto domaćem proizvodu porasti za 1,5 odsto“. Prema podacima Rosstata ta vrednost je 2011. godine iznosila 19,7 procenta, a do 2016. se povećala na 22 procenata. Obećano je i da će visokotehnološki-izvoz biti udvostručen. Njegov udeo je u izvozu 2013. godine (raniji podaci nisu dostupni) iznosio 10,2 procenata, a 2016. godine se povećao na 14,2 procenta. Podaci za prošlu godinu još nisu objavljeni.

„Smanjenjem inflacije bi i hipoteke trebalo da budu povoljnije“, zahtevao je Putin 2012. godine. Tada je prosečna kamatna stopa za hipoteke iznosila 11,9 procenata. Tokom najvećeg dela njegovog sadašnjeg mandata stopa je bila preko dvanaest procenata. Što su bliže izbori, kamatna stopa se sve više smanjuje. U decembru 2017. godine iznosila je 10,78 procenata.

- pročitajte još: SAD kupuju ruski gas, a EU – ne sme?

Još jedan važan zadatak koji je Putin postavio bilo je „smanjenje materijalne nejednakosti“. Tu ima tek minimalnih promena. Prema podacima Rosstata, 2011. godine, udeo dvadeset odsto najbogatijih Rusa u ukupnom prihodu zemlje iznosio je 47,4 odsto, dok je udeo dvadeset odsto najsiromašnih građana iznosio samo 5,2 procenata. U 2016, udeo najbogatijih je iznosio 47,1, a najsiromašnijih 5,3 odsto. Podataka za 2017. još uvek nema.

Bolja radna klima i uravnotežen budžet

Putin je 2012. kao cilj postavio i bolji rejting svoje zemlje na Duing biznis listi Svetske banke. Ukazao je recimo na to da je susedni Kazahstan na 47. mestu, a Rusija tek na 120: do 2018. godine, Rusija će se naći među prvih dvadeset zemalja. Taj cilj je samo napola ostvaren. Krajem 2017. Rusija je bila na 35. mestu – jedno mesto ispred Kazahstana.

Putin se nadao i da će „dugoročno da povrati ravnotežu između državnih prihoda i rashoda“. Ali tokom svih godina njegovog mandata bilo je budžetskih deficita. Pritom se uglavnom uvek povećavao jaz između izdataka i prihoda. Deficit od dvanaest milijardi rubalja iz 2012. godine je neznatan. Ali 2013. i 2014. je prekoračio 300 milijardi rubalja, 2015. je iznosio skoro dva biliona i 2016. tri biliona rubalja. Prošle godine je, prema preliminarnim podacima, deficit iznosio oko 1,5 biliona rubalja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android