Kolonjska voda – prvi nemački brend

Da biste krenuli u obilazak kuće mirisa Farina u Kelnu nije vam potrebna klasična ulaznica. Odmah na ulazu dočekuje vas hostesa sa staklenom flašicom-ulaznicom u rukama. Nakon što vas poprska sa malo kolonjske vode koja se u toj kući proizvodi već 300 godina, uvučeni ste u svet baroka, balskih haljina i prevelikih perika.

Italijan Đovani Marija Farina, tvorac originalne kolonjske vode, bio je najbolji „nos“ svoje porodice. Po uzoru na njegovu baku, čuvenu aromatiskinju Đenari, delio je ljude na dve grupe: na one koje dobro i one koji loše mirišu. Putovao je u London, Rim, Roterdam, Madrid, Beč i mnoge druge gradove s ciljem da sakupi sve mirise sveta. Bio je majstor za destilaciju alkohola i aromatizaciju kao retko ko iz toga vremena. Nakon što je pronašao formulu za savršenu kolonjsku vodu, napisao je svom bratu Đovaniju Batisti: „Pronašao sam miris koji me podseća na italijanska jutra, na planinske narcise i cvetove pomorandže odmah posle kiše. Taj miris me osvežava, ojačava moj razum i fantaziju“.

Obilazak kuće mirisa Farina koja i dalje, nakon 300 godina, stoji na istom mestu, jedinstvena je i po tome što vas u obilazak vodi glumac u kostimu iz doba Rokokoa koji priča nemački sa jakim italijanskim naglaskom. Imate osećaj da vam gospodin Farina lično odaje tajne pravljenja parfema koji je osvojio čitav svet.

Jedna od prvih stvari koje „gospodin Farina“ objašnjava jeste da je kolonjska voda koja se proizvodi u kući mirisa Farina, jedina originalna kolonjska voda. Proizvedena je davne 1709. godine, a kasnije su se pojavile mnoge kopije, među kojima je najpoznatija kolonjska voda „4711“. U 18. veku, trgovačka porodica Milens iz Kelna proizvela je miris na bazi limuna koji je bio poprilično sličan originalnoj Kolonjskoj vodi. Ta kolonjska voda dobila je naziv prema broju fabrike u naselju Glokengase u Kelnu gde je proizvođena – 4711.

Farinina kolonjska voda prošla je kroz mnoga turbulentna vremena poput Francuske revolucije i Drugog svetskog rata. Međutim, opstala je zahvaljujući svojim bogatim mušterijama. „Ne postoji ni kralj ni dvor u Evropi koje ne snabdevam svojom kolonjskom vodom“, napisao je jednom prilikom Farina, koji je nakon dolaska u Keln promenio ime u Johan Marija Farina.

Mnogi se pitaju i to zašto je originalni naziv kolonjske vode „Eau de Cologne“ na francuskom umesto na nemačkom jeziku. Razlog je taj što je francuski jezik tada smatran jezikom luksuza i plemstva. „Eau de Cologne“ prate mnoge zanimljive priče. Između ostalog, čuveni Gete je, navodno, pio kolonjsku vodu, a Napoleon Bonaparta naredio je da mu se čizme prave tako da u njih uvek može da stane flašica te mirisne vodice.

„Gospodin Farina“ učesnicima obilaska mirisne kuće ne odaje tajni recept za kolonjsku vodu koji je ostao nepromenjen. Međutim, dopušta im da zavire u laboratorije u kojima se spravljaju parfemi i im da pomirišu esencije koje formulu do danas čine jedinstvenom.

Učesnici obilaska oduševljeni su načinom na koji je obilazak osmišljen: „Veoma mi se svideo ovaj obilazak. Gospodin Farina je bio veoma šarmantan i način na koji nam je dočarao taj period bio je veoma zanimljiv i spontan. Mislim da sam dosta i naučila“, kaže Julija, koja već godinama živi u Kelnu.

Jedna druga učesnica obilaska, Sandra, kaže da joj je ono što je naučila bacilo potpuno novo svetlo na Kolonjsku vodu: „Nikada pre nisam povezivala Kolonjsku vodu sa Farinom. Nisam ni znala da je on napravio originalnu kolonjsku vodu.“

Svi smo barem jednom u životu koristili kolonjsku vodu i verovatno nikada nismo pomišljali kako je ona u stvari nastala. Često je uopšte nismo povezivali sa gradom Kelnom, iako ona nosi njegovo ime „Cologne“. Kada posjetite ovaj grad na Rajni već na glavnoj železničkoj stanici dočekaće vas prodavnica sa hiljadama malih mirisinih flašica koje vam žele dobrodošlicu u Keln, grad u kome je započela istorija kolonjske vode.

Autorka: Staša Nikodinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković