Kolova curica – najmoćnija dama sveta

Nijedan političar u posleratnoj Nemačkoj verovatno nije bio tako potcenjen kao ova ćerka evangelističkog pastora iz istočnonemačke provincije. Spoljašnošću nije privlačna, a nema ni velike vizije. „Naravno da Angela Merkel nije ideolog“, kaže novinarka Žaklin Bojsen koja je napisala biografiju sadašnje kancelarke kad ova još to nije bila. Ona odluke donosi samo na temelju činjenica i „ponekad velikodušno prelazi preko ideoloških ili programskih ograničenja“, kaže Bojsen. A to joj očito nije naškodilo. „Kolova curica“ se odavno emancipovala. I svoju stranku (Hrišćansko-demokratsku uniju, CDU) i vladu čvrsto drži pod kontrolom.

Uzorna učenica i „Kolova curica“

Angela Merkel nije u bivšem DDR-u bila opozicionarka. Doživela je, istina, nekoliko neugodnosti u socijalističkom sistemu, ali one nisu ostavile duboki trag. „Nad mojim detinjstvom nije bilo senke“, izjavila je jednom Merkelova. Ona je bila najstarije dete evangelističkog pastora, ali  porodicu nije karakterisala preterana pobožnost nego istrajavanje na sveobuhvatnom humanističkom obrazovanju. U školi je bila pod posebnom pažnjom učitelja, kao i sva deca čiji su se roditelji izjašnjavali kao vernici. Zato je verovatno rano naučila da sa drugim ljudima postupa oprezno. Bila je dobra učenica, posebno u matematici i ruskom, a i studije fizike u Lajpcigu završila je s veoma dobrim ocenama. Za vreme studija udala se za kolegu studenta Ulriha Merkela, ali brak je ubrzo propao. No, Merkel je zadržala muževljevo prezime. Uvek iznova se Angela Merkel mogla uveriti do koje mere je bivši DDR nadzirao svoje građane. Kad je bila na razgovoru za svoj prvi posao, doznala je da su jako dobro informisani o tome kad je kupila nove pantalone, a kad je slušala zapadni radio. Ali, nekih težih posledica nije imala.

Angela Merkel je prilično kasno počela da se bavi politikom, više slučajno nego planirano. Kao zamenica portparola poslednjeg predsednika vlade bivšeg DDR-a Lotara de Mezijera, s 35 godina je mogla da pokaže svoje organizacione i komunikacione veštine. Malo pre toga učlanila se u Hrišćansko-demokratsku uniju. Do tada je bila marljiva, sada je postala i ambiciozna. Uz pomoć Gintera Krojzea osvojila je zastupničko mesto u Bundestagu, a Krojze ju je predložio i za ministarku za žene i omladinu, zapisao je Helmut Kol. Već krajem 1991. postala je zamenica predsednika stranke Kola koji joj je 1994. poverio dužnost ministarke za životnu sredinu i sigurnost atomskih reaktora.

Stranačka karijera

Kad je 1998. Kol izgubio na izborima, njegova Hrišćansko-demokratska unija bila je u šoku. Ali nije i Angela Merkel. Ona je videla priliku da u eri poslije Kola učvrsti svoju poziciju. Novi predsednik CDU Volfgang Šojble imenovao ju je generalnom sekretarkom stranke. A kad je zbog afere s ilegalnim novčanim poklonima stranci i Šojble morao da podnese ostavku, ukazala se prilika Angeli Merkel.

Tako je 2000. izabrana za novu predsednicu CDU. Stranka koja je predvodila u procesu nemačkog ujedinjenja sad je bila u opoziciji i teško diskreditovana. I to je omogućilo uspon Angele Merkel. Ona prepoznaje u stranačkoj bazi svoga saveznika koji je izgubio orijentaciju. Tako je nadoknadila nedostatak uticaja u vodećim krugovima stranke u kojima su tradicionalno dominirali muškarci. Uz marljivost, elan i snažni optimizam ona postaje nova uzdanica hrišćanskih demokrata – iako je okružuju jaki suparnici.

Međutim, Angela Merkel zna da se izbori za svoju poziciju. Na parlamentarnim izborima 2005. je kancelarska kandidatkinja CDU. Ishod izbora omogućuje samo veliku koaliciju s SPD, ali Merkelova postaje kancelarka. U 12 godina na čelu stranke i sedam godina na čelu vlade Savezne Republike Nemačke Angela Merkel uspeva da nadmudri sve svoje suparnike. Moćni pokrajinski premijeri Roland Koh (Hesen), Kristijan Vulf (Donja Saksonija) i Jirgen Ritgers (Severna Rajna-Vestfalija) ili su se sami doveli u ofsajd ili ih je „mama stranke“ usmerila prema svom nahođenju. „Ona uvek figurice na šahovskoj tabli povlači tako da joj niko ne može postati opasan“, zaključuje biografkinja Bojsen.

Evro-kancelarka

Od 2008. je Angela Merkel na međunarodnoj pozornici posebno aktivna u rešavanju finansijske krize. Uspeva da pridobije opoziciju za odluku o stvaranju nemačkog fonda za spas banaka. Otkako je poznato da je Grčka prezadužena, ona nastoji da spase stabilnost evra zajedno s francuskim predsednikom Sarkozijem.

U Atini je ne vole, ali većina drugih članica EU podržava njenu politiku. Ona spada u političarke za koje je „važnije biti nego imati“, kaže njen stranački kolega Hans-Gert Petering, dugogodišnji predsednik Evropskog parlamenta. I tu je njen pragmatizam iznad svega. Da ona zna da vodi, u to su se svi uverili, ali kuda, to se pitaju mnogi u CDU. Iz sopstvenih redova joj predbacuju da stranka gubi svoj profil. Angelu Merkel, naime, ne vide kao dušu hrišćanski-konzervativne narodne stranke.

Autori: V. Dik / F. Vagener / A. Janković
Odg. urednik: Nemanja Rujević