Komšić: Srbija je tražila đavola

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić tvrdi da je njegov zahtev Tužilaštvu BiH za pokretanje istrage i raspisivanje međunarodnih poternica protiv Dobrice Ćosića i Zorana Lilića, bivših predsednika Savezne Republike Jugoslavije, odgovor na beogradske poternice protiv više aktera takozvanog „Slučaja Dobrovoljačka“, koji se desio 1992. u ratnom Sarajevu.

Najavio je da će njegov zahtev Tužilaštvu biti proširen imenima još nekoliko ljudi iz vojnog i policijskog vrha Savezne Republike Jugoslavije iz perioda 1992. - 1995. godina, ali zasad nije želeo da govori o konkretnim imenima. „Radi se o osobama za koje postoji osnovana sumnja da su počinili najteža krivična dela protiv integriteta BiH u proteklom ratu“, navodi se u obrazloženju Komšićevog zahteva.

Također se ističe da je „Dobrica Ćosić, kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 15. juna 1992. godine do 1. juna 1993. godine obavljao dužnost predsednika SRJ i glavnokomandujućeg vojske te države, te je bio upućen i rukovodio aktivnostima i akcijama, koje su njemu podređene oružane snage, u smislu vođenja agresivnog rata, sprovodile na teritoriji Bosne i Hercegovine“.

Bosna i Hercegovina uzvraća udarac

„Stav Srbije o dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici je politički, obaveštajno i kako god hoćete motivisan, kao što je u pitanju politizacija i u slučaju Ilije Jurišića“, rekao je Komšić novinarima u Sarajevu. „Jednostavno smo pokrenuli princip reciprociteta jer je očigledno da Beogradu nije stalo do prijateljskih odnosa. Povukli su đavola za rep, a sad kad su ga povukli, dobiće ga“, rekao je Komšić.

Upitan šta misli o najavama boraca Armije R BiH o velikom izražavanju nezadovoljstva ako budu hapšeni bosanskohercegovački akteri iz Dobrovoljačke među kojima ima i njihovih ratnih komandanata, Komšić je rekao da to pitanje, koje inače ima međudržavni karakter, ne bi trebalo da se reflektuje i postane ujedno unutrašnji bosanskohercegovački problem.

Drugi član Predsedništva BiH Haris Silajdžić potez Komšića u vezi s poternicama protiv Dobrice Ćosića i Zorana Lilića, prokomentarisao je rečima: „Sve mere treba razmotriti“. I Silajdžić smatra da tzv. „Slučaj Dobrovoljačka“ ima isključivo političku dimenziju te da je „režiran u Srbiji koja time želi da skrene pažnju sa sopstvene neodgovornosti“ kad je u pitanju procesuiranje ratnih zločina.

U Republici Srpskoj drugačiji pogled

Kabinet predsedavajućeg Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića saopštio je da Srbija ne krši Rimski sporazum, kako to navode druga dvojica članova državnog Predsedništva, jer je „dodatak Rimskom sporazumu, 'Pravila puta', koji je regulisao odnose između država u ovakvim slučajevima, prestao da važi još 2004. godine“.

Srpski političari iz tog entiteta, među kojima potpredsednik RS Davor Čordaš i lider PDP Mladen Ivanić, raspisivanje poternica u „Slučaju Dobrovoljačka“ smatraju legitimnim činom, dok Komšićevu kontra-meru doživljavaju kao „udar na pravosuđe i narušavanje odnosa između dveju zemalja“ nazivajući je pri tom „nazadnom retorikom prošlosti“.

Međunarodne Interpolove poternice za tzv. „Slučaj Dobrovoljačka“ stigle su u Sarajevo, ali je ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović izjavio da hapšenja ne bi trebalo da bude, jer se očekuje rešavanje zahteva za suspenziju poternica za građanima BiH u tzv. „Slučaju Dobrovoljačka“.

„Haški tribunal je u skladu sa Rimskim sporazumom Tužilaštvu BiH ustupio taj predmet pod tzv. oznakom 'B', što znači da nema dovoljno dokaza i da je potrebno nastaviti istragu“, izjavio je Sadović.

Pravosuđe u službi politike

Analitičari smatraju da raspisivanje međunarodnih poternica, prvo u Srbiji za građanima BiH, a potom i najave raspisivanja poternica za bivšim vojno-političkim liderima nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije preti da ozbiljno ugrozi odnose između dveju zemalja. Koordinator Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić, u komentaru za Dojče vele, kaže da ratna zbivanja u Dobrovoljačkoj ulici Beograd procesuira sa zakašnjenjem od desetak godina „i to u situaciji u kojoj se slučaj neizbežno dovodi u vezu sa prijavom protiv premijera Republike Srpske Milorada Dodika“.

„Dakle, možemo reći da je ta tužba delimično ’protiv-teg’ onom spletu interesa koji stoji iza tužbe protiv Dodika, ali istovremeno i Sud za ratne zločine u Srbiji pokušava da nađe balans između procesuiranja ratnih zločinaca koji su zločine pravili u ime Srbije i ratnih zločina počinjenih nad državljanima Srbije.“

Analitičari veruju da sudski procesi u regionu nisu imuni na političke uticaje što bi, u slučajevima izuzetno osetljivog pitanja procesuiranja ratnih zločina, na kraju moglo da destabilizuje regiona, pa i „ugroziti njegovu bezbednost“, upozorava profesor beogradskog Fakulteta za sigurnost Zoran Dragišić. „U tom slučaju, pravda ne bi bila zadovoljena, a pravo bi bilo stavljeno u službu politike“, kaže profesor Dragišić.

Autor: Samir Huseinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković