Kome još treba foto-aparat?

Na prvoj manifestaciji koja je prethodila sajmu „Fotokina“ (Photokina) 1950. još se znalo što je fotografija i fotografisanje. Naravno, u to doba više nisu bila potrebna zaprežna kola da bi se prenelo sve ono što je bilo potrebno za fotografisanje kao u prvim danima fotografije. Ali je svakako bila potrebna oveća torba za aparat, objektive, filmove, filtere, svetlomer, stativ, blic, rezervne sijalice... I naravno, prilično dubok džep.

Digitalizacija je izazvala revoluciju u fotografisanju, ali ni to još nije bio kraj. To se čak vidi i kod stručne publike koja posećuje ovogodišnji sajam „Fotokina“ u Kelnu (20. do 25. septembar): na prethodnom sajmu pre dve godine mnogi su još imali svoj fotoaparat kako bi fotografisali novitete. Ove godine je čak i među njima mnogo onih kojima je za fotografisanje dovoljan – mobilni telefon.

Čak i takozvani kompaktni-fotoaparati gube trku protiv mobilnih telefona. Fotografija iz dobrog smartfona čak je i bolja i, što je najvažnije, mobilni je uvek spreman u džepu. Povrh toga, on može da se koristi i za još mnogo drugih stvari. U redu, fizika ne može samo tako da se prevari: zbog majušnog objektiva na mobilnom telefonu i njegove fotografije su nešto lošije ako nema dovoljno svetla. Ali mnogi, naročito mladi korisnici, i ne razmišljaju o tom problemu: jednostavno naprave nekoliko – deset, dvadeset fotografija (nekad bi to bio čitav film) – i valjda će na jednoj od njih biti ono što žele.

Ako telefon ne možete da pobedite...

Naravno da i na ovogodišnjoj „Fotokini“ ima noviteta među fotoaparatima i objektivima, jer i dalje ima profesionalaca kojima tako nešto treba – i ambicioznih amatera koji su još uvereni da je kvalitet fotografije direktno srazmeran s težinom i cenom foto-opreme. Ali i na sajmu fotografske opreme svima je jasno: prodaja konvecionalne fotografske opreme je u padu i taj pad ništa ne može da zaustavi.

A kad već mobilni telefon ne može da se pobedi, onda nema druge nego da im se pridruže: i renomirani proizvođači poput Nikona nude dodatke za mobilne telefone pomoću kojih se on pretvara u 3D-kameru. Na sajmu su svuda izložene bespilotne letilice za nove perspektive u fotografiji i kojekakvi dodaci s kojima će i fotografije s mobilnih telefona biti još bolje.

Ima i sve više fotoaparata i kamera, ali sasvim druge vrste: kod njih nije samo pitanje kvaliteta slike, već da li su vodootporni, da li će izdržati pad sa, na primer kacige skijaša ili vozača motora? Zato su mnogi izlagači svoje štandove ukrasili terenskim vozilima i priborima za avanturu na zemlji, u vazduhu i ispod vode, a sve po načelu: ono što izdržite vi, izdržaće i naš aparat – i snimiće ono što vi doživite.

Ove Bengtson spada u generaciju koja je još uvek imala sasvim drugi odnos prema fotografiji nego današnji mladi: „Kad sam ja bio mlad, bio nam je potreban fotoaparat za fotografisanje. Ja ga nisam imao, pa zato nisam ni mogao da fotografišem.“ Danas je on na čelu razvoja i proizvodnje firme čiji su aparati dokazali da zaista mogu sve: „Hasselblad“ je aparat koji je pratio američke astronaute i na njihovom putu na Mesec. To je još uvek aparat o kojem maštaju fotografi, iako čak i u osnovnoj verziji košta više nego jeftiniji automobil. Utoliko je ta firma izuzetak, jer nema tog mobilnog telefona koji će moći da napravi fotografiju koja će nakon toga biti uvećana za reklamni pano dugačak pedesetak metara.

Fotografija nikad neće umreti

Ali drugi proizvođači moraju da se snalaze – ili da krenu sasvim drugim putevima. Kada je počela digitalizacija, mislilo se da je došao kraj običnoj fotografiji. Propalo je mnoštvo proizvođača fotografskog papira i opreme, ali ništa nije manje tačno od toga da je fotografija mrtva. Jer ako se zaista i napravi na desetine hiljada fotografija godišnje, ko će onda u računaru da pronađe pravu fotografiju sa letovanja od pre pet godina?

Zato je na „Fotokini“ ima čitavo mnoštvo noviteta u štampanju i proizvodnji „obične“ fotografije, a time se bavi i nemačka tvrtka „Cewe“. Ona proizvodi foto-albume od fotografija koje mogu da im se pošalju direktno sa mobilnog telefona. Tomas Mels iz te firme raduje se svaki put kad neki tinejdžer napravi još jedan, pa ma kako glup bio „selfi“ „Radujemo se svakom ko fotografiše mobilnim telefonom. To znači da uvek ima kameru sa sobom i da će mnogi od nas da naruče fotografije. To je odlično za nas!“

Foto-album zvuči kao nešto u čemu su još naše bake i dede pažljivo čuvali porodične fotografije. Ali tu se u stvari ništa nije promenilo: „Ako ste bili na venčanju ili na nekom lepom krstarenju, onda te slike ne želite samo na svom računaru. Mnogi žele da od toga ipak stvore i foto-album.“

U svakom slučaju, jedva da uopšte još ima proizvođača koji su bili tu i na prvoj „Fotokini“, u vreme kada je recimo „Canon“ bio samo jedva poznat, egzotični proizvođač iz dalekog Japana. Ali sve dok ima potrebe da se objektivom kamere na bilo koji način zaustavi i ovekoveči neki trenutak, dotle će biti i zainteresovanih posetilaca sajma fotografske opreme „Fotokina“ u Kelnu.