Kome smeta kurs juana?
21. jun 2010.
Tek što je kineska Centralna banka najavila da kurs juana više neće biti vezan za dolar, vladin predstavnik za javnost Ćin Gang izjavio je na konferenciji za novinare:
„Smatramo da nema smisla da se na sastanku na vrhu Grupe 20 raspravlja o kursu juana. Mi ćemo i dalje reformisati monetarnu politiku, ali samostalno i kontrolisano i protivimo se politizaciji te teme. Usprotivićemo se svakome ko vrši pritisak na nas“, rekao je Ćin.
Prema mišljenju Pekinga, Zapad, pre svega SAD, vrši takav pritisak. Naime, američki političari optužuju Kinu za veliki trgovinski deficit i gubitak radnih mesta u zemlji. Navodno, kineska roba je jevtina zbog nerealno niskog kursa juana i to predstavlja nelojalnu konkurenciju.
Kineski ekonomisti nisu jedini koji smatraju da to nije tačno. Tako američki stručnjak za Kinu Dejvid Cvajg kaže: „U vreme finansijske krize SAD su najviše izvozile u Kinu. Firme u Kini montiraju proizvode i odatle ih šalju krajnjim kupcima i na tome se zasniva između 60 i 70 procenata kineskog izvoza. Utoliko je to i problem statistike – nazivamo Kinu „radionicom sveta“, a ispravno bi bilo nazvati je „montažnom halom“ sveta.“
Važan stabilan kurs
Šangajski analitičar Je Tan kaže da je kad-tad moralo doći do odvajanja juana od dolara. Uostalom, od 2005. godine vrednost juana u odnosu na dolar već je porasla za 21 odsto, u odnosu na evro samo ove godine poskupeo je za 15 procenata i Je Tan kaže: „Za većinu šefova firmi važan je stabilan kurs. Ukoliko vrednost juana raste oni beže od izvoza i okreću se domaćem tržištu.“
To je, međutim, u skladu sa ekonomskom strategijom vlade i Ben Simpfendorfer, zadužen za Kinu u „Rojal benk of Skotland“ kaže: „Kinezi shvataju da je jači juan važan za njih zbog ravnoteže između izvoza i unutrašnjeg tržišta. Oni su tek počeli da uspostavljaju tu ravnotežu. Biće potrebne decenije da se smanji značaj izvoza i građevinarstva, jer domaća potražnja je premala da bi se popunila praznina“, kaže Simpendorfer.
Procenjuje se da ipak ne predstoji značajniji rast vrednosti juana koji ionako više nije potcenjen za 40 odsto u odnosu na dolar kao krajem prošle godine, nego još samo za 21 procenat.
Autori: Astrid Frejzen / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković