1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Kompjuteri - ogromni potrošači struje

Rihard Fuks4. mart 2009.

Ono što važi za korisnike privatnih računara, važi i za vlasnika računarskog centra. Jer, kada on pogleda svoje stotine ili hiljade računara ili servera, ono što vidi je pre svega - ogroman račun za struju.

https://p.dw.com/p/H5Ft
Oko 5.000 servera smešteno je u halu u Kelnu
Oko 5.000 servera smešteno je u halu u KelnuFoto: Richard Fuchs

Prema procenama instituta Borderstep, samo u Nemačkoj se potrošnja struje u računarskim centrima utrostručila u periodu od 2000. do 2006. godine. Cena te struje se sa 250 miliona povećala na 850 miliona evra. Ako se tako nastavi, u narednih pet godina će doći do novog udvostručenja potrošnje struje.

Prema navodima instituta Borderstep, potrošnja struje u računarskim centrima je 2008. godine iznosila nešto više od 10 teravat-časova. To odgovara količini struje koju potroše četiri termoelektrane srednje veličine, a košta 1.100.000 evra.

Firma Host jurop iz Kelna, u jednoj hali ima 5.000 servera koji u mrežu šalju 45 gigabita u sekundi. To je količina informacija koju bi moglo da prenese nekoliko hiljada udruženih DSL-kablova.

Serveri rade 24 sata dnevno. Između ostalog, služe za održavanje virtuelnih radnji sa mešovitom robom. Potrebno im je neprekidno snabdevanje strujom - a to znači i veliki trošak. Samo u toj hali, godišnje se potroši onoliko struje koliko potroši 7.000 prosečnih domaćinstava.

Računarski centri u Nemačkoj godišnje potroše struju u vrednosti od 850 miliona evra
Računarski centri u Nemačkoj godišnje potroše struju u vrednosti od 850 miliona evraFoto: AP

Rešenje - virtuelni serveri

Kada je, 2005. godine, struja drastično poskupela, firma Host jurop je počela da traži načine da obuzda ogromnu potrošnju. Uz početno povećanje troškova za 20 odsto, nalaženi su načini da se uštedi struja. Jedna od najvažnijih mera bila je izmena načina hlađenja servera. Konstruisan je sistem za hlađenje koji je kroz sistem sprovodio spoljni vazduh, a zbog toga su i serveri drukčije raspoređeni. Tek kada temperatura vazduha leti pređe 25 stepeni, uključuje se i električni kompresor koji hladi halu. To nije jedina mera.

„Onaj ko zaista želi da uštedi energiju, mora da interveniše u samom sistemu servera. Potrebna je virtualizacija“, kaže Patrik Pulvermiler direktor kelnske firme.

Zvuči tajanstveno - ali reč je o sasvim praktičnoj meri: serveri moraju racionalno da se opterećuju, a programima je potrebno upravljati tako da pri istom učinku radi praktično samo dve trećine servera. To se postiže programskim rešenjem koje se zove: stvaranje virtuelnih servera. To je ključ smanjenja potrošnje struje. Stručnjaci smatraju da je zahvaljujući tom rešenju za posao koji treba da obavi 5.000 servera dovoljno samo njih 3.000.