Porazi za Erdogana ne dolaze u obzir. Posebno ne u Istanbulu. Premda su lokalni izbori praktično okončani 31. marta, svima je bilo jasno da će imati produžetke. Iako je pobednik Ekrem Imamoglu iz opozicione kemalističke CHP već proglašen za gradonačelnika metropole, vladajuća AKP i predsednik Erdogan uradili su sve da ne izgube Istanbul.
Najpre su se ponovo brojali glasovi u opštinama gde je bilo najgućše, onda navodno nešto nije bilo u redu sa glasačkim listićima. Sada verzija glasi da kontrolori na glasačkim mestima nisu bili državni službenici. Čudnovata argumentacija – većina tih kontrolora je bila iz redova AKP.
Na nekim ranijim izborima nije bilo tako, naprotiv. Tada su odbijane sve žalbe opozicije čak i kada se dešavalo više od pukih „nepravilnosti“. Sadašnja odluka izborne komisije da se glasanje ponovi je poslednji ekser u kovčeg u koji je položena demokratija u Turskoj.
Brojna su pitanja: zašto je izborna komisija prihvatila žalbu AKP? Zašto je odluka triput odlagana? Kako će na ponavljanje glasanja reagovati ekonomija? Umesto odgovora, samo špekulacije. Ni najviši izborni organ nije odoleo Erdoganovom pritisku. Ova odluka je konačna i zvanično se više ne može dovesti u pitanje.
Čak je i tajming odluke pažljivo biran – u ponedeljak je bio prvi dan ramazanskog posta pa se nije očekivalo da će izbiti masovnije demonstracije protivnika režima. I ne samo to: odluka je saopštena nakon zatvaranje berze u nadi da ujutru neće biti većih potresa. No ekonomski stručnjaci predviđaju da će ponavljanje izbora značiti dalju sunovrat turske lire u odnosu na dolar i evro.
Još važnije od toga je da je demokratija u Turskoj poražena – bez obzira na ishod ponovljenog glasanja za Istanbul 23. juna.