Konačno, ponovo kod frizera!

„Sevil, da li ste ponovo otvorili?“ – pita žena s vrata salona. Kosa joj je vezana u rep, a nokti – ne baš sveže lakirani. „Tek sledeće nedelje. Ali već je sve rezervisano do polovine maja“, odgovara Sevil Bulut i sa žaljenjem sleže ramenima.

Umesto češlja i makaza, 58-godišnja frizerka iz Berlina drži u ruci metar na rasklapanje i mršti se zbog „nereda“ u svom salonu. Šest frizerskih stolica, četvoro crnih kolica s četkicama, češljevima, uvijačima i štipaljkama za kosu, klupa sa mekim jastucima gde su kupci mogli da čekaju na red, britvice, glave od stiropora sa perikama... Gotovo ništa nije na svom uobičajenom mestu.

-pročitajte još: Konačno dovoljno toalet-papira – šta se sad kupuje?

Zakazivanje – od sedam ujutru

Pre nego što se salon otvori 4. maja, sve mora biti preuređeno i reorganizovano. „Nega noktiju i dalje je zabranjena, žao mi je“, kaže Sevil, a plavuša sa vrata razočarano odlazi.

„Navala je ogromna“, kaže njena ćerka i suvlasnica radnje Dilara Akbaj. Nakon što se saznalo da je salonima nakon šest nedelja dozvoljeno da ponovo rade, telefon ne prestaje da zvoni. „Uključili smo da se pozivi prosleđuju na naš kućni broj. Zovu nas od u sedam ujutro, pa sve do ponoći.“ Zahteva za zakazivanje bilo je i putem Fejsbuka i Instagrama.

Njih dve su presrećene zbog toga. Jer, Sevil naviru suze kad pomisli na 23. mart – dan kada je više od 80.000 frizerskih salona u Nemačkoj moralo da se zatvori. „Nemam finansijskih rezervi“, kaže frizerka. Zaposlene je morala da prijavi na državnu pomoć – takozvano skraćeno rano vreme.

-pročitajte još: Otvaranje škola u Nemačkoj: „Nismo mi zamorčići“

Preživeti uz državnu pomoć

Preduzetnice su dobile 5.000 evra direktne finansijske pomoći od vlade grada-pokrajine Berlina i još 9.000 evra od savezne nemačke vlade. U kampanji za pomoć lokalnim radnjama, stalne mušterije kupile su vaučere u vrednosti od 1.600 evra, koji će biti odrađeni nakon ponovnog otvaranja.

„Bez tog novca ne bih znala kako da platim najamninu za salon. Nedavno je povećana na 11,50 evra po kvadratu“, kaže Sevil. Ona ima problema i kod kuće: njen suprug ne radi do septembra i dobija naknadu za skraćeno radno vreme.

Ponovno otvaranje proizvelo je i dodatne troškove: moraju se kupiti dodatni frizerski ogrtači, peškiri, dezinfekciona sredstva, sapun, sredstva za čišćenje i pranje, jednokratne rukavice i krpe.

Novi higijenski propisi su strogi: maske su obavezne za zaposlene i mušterije, mušterijama je zabranjeno čekanje u salonu i korišćenje toaleta, nema više časopisa i pića.

Pranje kose je sada obavezno u salonu. „Mama, je l’ moram da perem i pre farbanja pramenova“, pita 23-godišnja Dilara. Farba se, objašnjava, loše prima na sveže opranu kosu. „Uvek operi, dušo“, odgovora mama. I Dilara je gleda pomalo frustrirano.

Visoki troškovi za higijenu

Sav materijal za rad mora detaljnije da se očisti posle svake mušterije. „Ranije smo četke uveče stavljali u vodu sa sapunom, ali to više nije dovoljno“, objašnjava Sevil. Za 80 evra kupila je sterilizator u kojem se četke za nekoliko minuta dezinfikuju UV-zracima. Makaze i delovi aparata za brijanje idu u uređaj koji čisti ultrazvukom.

Do sada su je te ekstra nabavke koštale 500 evra. „Ogrtači za jednokratnu upotrebu su rasprodati“, uzdiše Sevil, dok prelistava debeli katalog frizerskog pribora. Nedavno je u apoteci videla jeftina dezinfekciona sredstva i htela je odmah da kupi šest flaša. Ali prodaja je ograničena i mogla je da kupi samo tri.

Problem sa distancom

Sevil je posebno zabrinuta zbog pravila o udaljenost od najmanje metari po. To ne važi za mušteriju i frizera, jer to tehnički ne bi ni bilo moguće – ali važi između pojedinačnih mušterija i između frizera. Njen salon od 80 kvadratnih metara je zato podeljen na zone – crno-žutom prugastom trakom zalepljenom na podu.

Salon ima šest frizerskih mesta. Ako bi svako mesto moralo da ima sigurnosni prečnik od metar i po, dva mesta moraju da budu blokirana. Ali zapravo svakoj frizerki trebaju dva mesta da bi mogla paralelno da usluži mušterije. „Sad u stvari više ne mogu da nudim trajne, jer te mušterije satima blokiraju mesto i povremeno moraju da odlaze do mesta za pranje“, kaže Sevil.

U salonu postoje dva mesta za pranje kose, jedno pored drugog. Ne mogu se pomerati zbog vodovodnih priključaka. Kako se pridržavati pravila o distanci? „Razmišljala sam o pregradi od pleksiglasa, ali ne znam da li je to dovoljno“, pita se Sevil. Poslednjih dana je više puta pokušavala da telefonom dobije informacije od udruženja frizera, ali uvek je bilo zauzeto.

Nove cene

I kada budu spremile salon za otvaranje, Sevil i Dilara će morati da se bace na rčunanje. Ubuduće će moći da opslužuju manje mušterija, a moraće da odvoje više vremena za higijenske mere.

Pranje, šišanje, feniranje – klasična poseta salonu – do sada je to za žene koštalo od 39,50 do 47,50 evra, u zavisnosti od dužine kose. Za muškarce je suvo šišanje po ceni od 21 evro potpuno ukinuto. Pranje i šišanje bilo je 28 evra. „Definitivno ćemo ubuduće morati da uzimamo po 30 evra“, kaže Sevil. 

Da li će kupci tolerisati poskupljenja? „U početku neće ništa da kažu i biće srećni što će posle šest nedelja moći da budu usluženi“, kaže Sevil. „Ali kad se sve ovo malo smiri, reći će mi: ’E pa Sevil, baš si poskupela’.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android