Konferencija o kasetnim bombama
1. novembar 2007.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici 47 zemalja, među njima i Sjedinjenih Američkih država i Rusije – no, samo kao posmatrači.
Karel De guht je pozdravio njihov dolazak i rekao da samo dijalogom može da se dođe do rešenja. Nije propustio da spomene upotrebu kasetnih bombi u Srbiji i drugim zemljama, ali je rekao doslovce «Pogled iz prošlosti treba da usmerimo u budućnost»
Kasetne bombe su velika opasnost za okolinu, jer je reč o neeksplodiranim delovima ili krhotinama bombi koji kada padnu na neku teritoriju praktično stvaraju minska polja. Jedna kasetna bomba može da sadrži i po više hiljada tako aktivnih delova koji eksplodiraju tek kada se nagaze ili pomere. Na područjima na koja padnu kasetne bombe svaka poljoprivredna aktivnost postaje nemoguća i privreda zapravo zamire sa slabim izgledima da se ikada povrati.
Belgija je prva zemlja u kojoj je zabranjena proizvodnja i upotreba ove vrste oružja. U februaru ove godine u Oslu je održana međunarodna konferencija na kojoj je i Nemačka predstavila svoje stavove. Berlin ne želi zabranu ovih bombi, već samo nekih varijanti tog oružja. Nemačka je proizvođač kasetnih bombi koji tvrdi da su njene bombe humanije od nekih drugih pa tako podržava samo delimičnu zabranu tih bombi. Te takozvane humane kasetne bombe imaju naziv Sefam i, kako tvrde u Berlinu, imaju mnogo veću preciznost od drugih. Predstavnici organizacija za ljudska prava i udruženja protiv upotrebe kasetne municije smatraju da je to sve samo izgovor za pravdanje sopstvenih prihoda od prodaje ovog oružja i prenose kako nema kasetnih bombi koje su bezopasne za civile i posebno decu.