Konferencija o nasleđu Haškog tribunala

U Sarajevu je održana trodnevna konferencija pod nazivom „Dijalozi o nasleđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju – MKSJ". Konferenciji su prisustvovali predstavnici nacionalnih pravosuđa, žrtava, mladih, pravnici, novinari, političari te predstavnici nevladinih organizacija.

Skup je otvorio član Predsedništva BiH Dragan Čović. On je tom prilikom, iznoseći lični stav, rekao da Haški tribunal ne bi trebalo da koristi izraz „udruženi zločinački poduhvat". Konstatovao je da se rad Haškog suda u BiH različito ocenjuje. „Tri strane u BiH imaju različite poglede na rad tribunala, od krajnje negativnih koji tvrde da rad tribunala šteti odnosima u BiH, do ocene koju ja podržavam, a to je da bez tribunala ne možemo govoriti o pravdi na području bivše Jugoslavije", rekao je Čović.

Činjenice utvrđene u Haškom sudu ne mogu biti promenjene

Urednica BIRN-a (Balkanske istraživačke mreže) Erna Mačkić govorila je o tome kako nevladine organizacije, konkretno BIRN, koriste nasleđe Haškog suda.

Ona je za DW ocenila da istup člana Predsjedništva BiH Dragana Čovića u kontekstu različitih pogleda na rad Tibunala ne može doprineti procesu pomirenja u BiH. „Čović je govorio o tome kako Tribunal ne bi trebalo da koristi izraz 'udruženi zločinački poduhvat', a iznesene su i druge ocene koje mogu biti protumačene i kao pritisak na rad pravosuđa. Ono što je utvrđeno u Haškom sudu ne može biti promenjeno", rekla je Erna Mačkić.

Tribunal je uradio sve što je bilo u njegovoj moći

Predsednik Suda Karmel Agius rekao je da je Tribunal učinio sve što je bilo u njegovoj moći kako bi utvrdio činjenice o ratnim sukobima. „Utvrđivanje istine sada predajemo vama kako biste to iskoristili sa ciljem pomirenja u regionu", rekao je Agius obraćajući se regionalnim zvaničnicima. Agius smatra da je u interesu država nastalih raspadom bivše Jugoslavije da rade zajedno kako bi postigle pomirenje. „Živeli ste zajedno u prošlosti i nema razloga zašto sada ne biste mogli prići pomirenju i izgradnji bolje budućnosti za sve", rekao je predsednik Haškog suda.

Pomoćnik generalnog sekretara UN za pravne poslove Miguel de Serpa Soares veruje da je rad Haškog suda „istorijski proces izgradnje odgovornosti" za kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. „Rad suda u proteklih 24 godine je značajan jer se gradio sistem za utvrđivanje međunarodne odgovornosti za ratne zločine", rekao je on.

Zamenik šefa Delegacije EU u BiH Kaldoun Sino konstatovao je da radi pomirenja u BiH i regionu mora biti uspostavljen dijalog te da se treba uzdržati od reči i aktivnosti koje raspiruju mržnju i otvaraju rane prošlosti. Poručio je da iz evropske perspektive svima mora biti jasno da retorika prošlosti i mržnje te veličanje ratnih zločina predstavlja prepreku pristupanju EU.

Vršiteljica dužnosti glavnog tužioca Tužiteljstva BiH Gordana Tadić rekla je da je ova institucija sada spremna da preuzme rad na predmetima ratnih zločina: „Deset godina radimo na istim stvarima u kojima smo preuzeli sve standarde Haškog tribunala".

Zaštita svedoka i arhivska građa

Na konferenciji je, između ostalog, rečeno da je Haški tribunal postavio „osnovna načela" u regionu kada je reč o pitanju zaštite svedoka, ali i da je ostavio ogromnu arhivsku građu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Radi se o tri miliona stranica transkripta sa suđenja, oko 442.000 dokumenata te 30.000 sati video snimaka.

Na konferenciji su usvojene preporuke koje bi trebalo da budu „okvir" ili „polazna osnova" za buduće debate o nasleđu međunarodnih sudova i tribunala. Zaključeno je da je MKSJ dao „ogroman" doprinos razvoju međunarodnog humanitarnog prava, posebno u pogledu oružanih sukoba. Učesnici konferencije ocenili su da je Haški tribunal ispunio svoju misiju.