Kako kratkovido i na kraju krajeva kontraproduktivno: Rusi koji hoće da putuju u SAD, ubuduće vizu mogu da dobiju samo u Moskvi – ne više u i generalnim konzulatima u drugim ruskim gradovima. Rat sankcijama između SAD i Rusije ulazi u drugu rundu, počinje da se podrazumeva i sve više izmiče kontroli političara. Na kraju se dešava upravo ono što su jastrebovi u američkom Kongresu zapravo hteli da spreče: sankcije pogađaju isključivo rusko civilno društvo. I što je još gore, pomažu onim političarima koji Rusiju žele da izoluju.
Hiljade kilometara do vize?
Jer šta će sada da se desi kada jedan ruski student iz Jekaterinburga ili biznismen iz Vladivostoka američku vizu mogu da dobiju samo još u Moskvi? Mnogi sebi uopšte ne mogu da priušte tako dalek i skup put do glavnog grada Rusuje. Zato će ostati kod kuće. Ukratko: broj Rusa koji će ubuduće hteti da poseti i upozna Ameriku drastično će se smanjiti. Da li je to ono što su jastrebovi u Kongresu hteli da postignu? Teško.
Onaj ko Rusiju i mentalitet njenih ljudi hoće da menja, mora s njima da razgovora, da ih poziva i pokaže im navodno neprijateljski Zapad. Ili kako kaže ruska izreka: više vredi jednom videti, nego hiljadu puta čuti. Mladi Rusi koji su videli Tajms skver u Njujorku, poslovni svet u Londonu ili kulturni život Berlina, u domovinu se vraćaju drugačiji. Imaju drugačiji pogled na Rusiju – kakva jeste i kakva bi mogla da bude. Podsticanje tog procesa zapravo bi trebalo da bude glavni cilj zapadne diplomatije. Odlukom da se drastično ograniči izdavanje američkih viza Rusima, Vašington postiže upravo suprotno.
Ministarstvo spoljnih poslova SAD uzima u obzir i kolateralnu štetu – to da će ova nepromišljena odluka pogoditi i ljude koji sa američko-ruskim pokazivanjem mišića nemaju nikakve veze – Beloruse. Onaj ko iz Belorusije želi da putuje u Ameriku, u najvećem broju slučajeva mora da ide dugim putem preko Kijeva, Varšave ili Viljnusa. Otkako je pre devet godina veliki deo zaposlenih u ambasadi u Minsku morao da napusti zemlju, tamo se obrađuje samo veoma mali broj zahteva. Time za većinu građana Belorusije praktički postaje nemoguće dobiti američku vizu.
Kakav će biti odgovor Moskve?
Kako sada dalje? U ruskom parlamentu već se čuju zahtevi za uvođenje novih sankcija SAD. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov to odbija. Odluku će na kraju doneti predsednik Vladimir Putin. Kakva god ona da bude, američko-ruski odnosi su se znatno pogoršali. Utoliko je važnija uloga Nemačke: naravno da je Berlin u potpunosti deo Zapada i veran saveznik SAD. To se ni u budućnosti neće menjati. Ali politika kancelarke Merkel prema Rusiji ima više nijansi i mnogo je više usmerena na ostvarenje dugoročnih ciljeva, nego što mogu da pretpostave tvrdolinijaši u Vašingtonu. Angela Merkel istovremeno ima autoritet i iskustvo da utiče na Vašington. Jer dugoročno ni u Evropi, ni u Americi niko ne može da ima interesa od Rusije koja je isključivo na sebe samu fokusirana.