Kontraobaveštajna zaštita od „prijatelja“

Savezna vlada će kontraobaveštajne aktivnosti ubuduće usmereiti i protiv prijateljskih obaveštajnih službi u Nemačkoj. Oko tog plana su se složili Kancelarski ured, kao i ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, javljaju javni servisi NDR, WDR i Zidojče cajtung. Ovom promenom strategije bi posebno trebalo da budu bolje kontrolisani potencijalni špijuni iz Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Plan se zove Pogled od 360 stepeni. Do sada, fokus nemačke kontrašpijunaže je bio na zemljama kao što su Rusija, Kina ili Iran. Ministarstvo unutrašnjih poslova je odbilo da komentariše ovu odluke vlade.

Odgovor na američku špijunažu

Savezna vlada ovim odgovara na čitav niz slučajeva špijunaže u Nemačkoj. Početkom ovog meseca, raskrinkan je radnik obaveštajne službe BND koji je priznao da je poverljive informacije prodao tajnoj službi SAD. Jedan zaposleni u Ministarstvu odbrane je takođe pod sumnjom da je Amerikancima odavao tajne, on to međutim odlučno negira. Zbog ova dva slučaja, direktor CIA za Nemačku je morao da napusti zemlju prošle nedelje. U želji da izgladi situaciju, Američki predsednik Barak Obama je prošlog utoraka u ured kancelarke poslao načelnika svog štaba Denisa Mekdonoga i savetnicu za terorizam Lizu Monako.

U međuvremenu je na te slučajeve reagovalo i Savezno ministarstvo pravde i obratilo se Saveznoj kancelariji za bezbednost i informacionu tehniku (BSI): Portparol Ministarstva pravde rekao je za NDR da je osoblje BSI pregledalo prostorije Ministarstva i proverilo da li su bezbedne od prisluškivanja.

Još nije jasno koliki obim će imati sada odobreni monitoring. Međutim, mere bi trebalo da budu čisto defanzivne. To znači da BND neće aktivno špijunirati u Vašingtonu ili Londonu. Pored posmatranja sumnjivih lica, u obzir posebno dolazi praćenje komunikacije ambasada i konzulata. To bi se uklopilo u aktuelne špijunske slučajeve: Uhapšeni agent BND-a je izjavio da se američkoj ambasadi u Berlinu obratio elektronskim pismom.

Činjenica da obaveštajne agencije prijateljskih zemalja neometano rade u Nemačkoj, bila je kritikovana još prošle godine. Reagujući na NSA aferu i prisluškivanje mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel, nemačka vlada je prošle jeseni raspravljala o tome da počne da prati aktivnosti Sjedinjenih Država i Velike Britanije u Nemačkoj. Međutim, ti planovi tada nisu implementirani – uglavnom zbog straha od sukoba sa Sjedinjenim Državama. Ogorčenje zbog novih slučajeva špijunaže sada je očigledno bilo presudno da se nova strategija ipak usvoji.

Ne gledati samo na istok

U Nemačkoj su kontraobaveštajne aktivnosti formalno raspoređene na tri ustanove. Predsednik Službe za zaštitu ustava (Nemačka unutrašnja obaveštajna služba) Hans-Georg Masen se još u novembru zalagao za širenje svoje kontraobaveštajne službe, imajući pri tom u vidu SAD i Veliku Britaniju. U intervjuu za WDR, on je rekao: „Mi jednom moramo da se pozabavimo i time šta rade drugi, osim onih koje imamo na listi glavnih osumnjičenih.“ Ne treba gledati samo u pravcu Istoka – preporučuje Hans-Georg Masen već mesecima.

I u BND postoji kontraobaveštajno odeljenje, međutim, znatno manje nego u Službi za zaštitu ustava: 2013 je BND (Nemačka spoljna obaveštajna služba) imala samo desetak zaposlenih sa zadatkom zaštite od stranih špijuna.

U poslovnom delu Ministarstva odbrane, odnosno pre svega u odnosu na potrebe Oružanih snaga, kontraobaveštajnim aktivnostima se bavi vojna kontraobaveštajna služba. I tu je fokus, bar do sada, pre svega bio na zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Kine, za koje postoje posebna odeljenja.