Korak po korak ka spasu evra

Restrukturiranje dugova Grčke, dokapitalizacija banaka, efektivniji paket spasa: to su temelji za suprotstavljanje Evrope dužničkoj krizi. Ali to su samo grubi temelji za planirani zaštitni zid oko zone-evra. U stvarnosti je reč o mnogo više - o sudbini Evrope. Zato veliki plan, koji će u sredu biti predstavljen i usvojen, mora zaista da bude i veliko olakšanje.

Šanse nisu nimalo loše, smatra Mihael Hiter, šef Instituta za nemačku privredu: „Na stolu su teme oko kojih je moguć konsenzus. Kada se Evropa sredinom nedelje bude dogovorila oko tih tema, verujem da će porasti mir na tržištima.“

Istog mišljenja je i Mihael Hajse, glavni ekonomista osiguravajućeg koncerna Alijanc: „Napravljen je korak u dobrom pravcu. Na stolu je nekoliko različitih elemenata rešenja, koji zajedno treba da opuste situaciju na finansijskim tržištima. Smatram da smo na dobrom putu.“

Očekivanja od država, ali i banaka

Ipak, još uvek je otvoreno koliko će zaista veliko biti restrukturiranje dugova Grčke. S obzirom na nove, alarmantne brojeve o strašnoj finansijskoj situaciji Atine, čini se da će privatni kreditori morati da odustanu od najmanje polovine svojih zahteva. To opet ne bi bilo dobre za neke banke zbog čega bi morale da dobiju svež kapital, u krajnjem slučaju i od država.

I na kraju paket spasa od 440 milijardi evra bi preko tzv. poluge trebalo da bude znatno proširen. Tu se pominje rešenje prema kojem bi se privatnim kupcima državnih pozajmica obezbedio jedan deo od rizika od gubitka - neka vrsta osiguranja.

Mihael Hajse te podržava: „Taj koncept je mnogo kritikovan zbog dodatnih rizika koje sa sobom nosi. Ali ako preciznije pogledate, to je vrlo efikasan koncept za efektivnu primenu ograničenih sredstava koje poreski obveznici u Evropi daju na raspolaganje.“

Da li će tržišta odreagovati u četvrtak?

Francuski predlog, da se u to uvuče Evropska centralna banka, nije prošao. Dobra odluka, smatra Mihael Hiter: „To vrlo znači. Ne sme doći do novog mešanja monetarne politike i finansijske politike. Jedna bankarska licenca za Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) otvorila bi mogućnosti za ponovno finansiranje kod Evropske centralne banke. Time bi monetarna politika ponovo bila umešana u rešavanje finansijskopolitičkih pitanja.“

Mihael Hajse se nada da će kombinacija restrukturiranja dugova, stabilizacije banaka i jačanja paketa spasa, u četvrtak stimulisati tržišta. Istovremeno Hajse ističe: „Srednjoročno gledano, neophodno je da se suština problema, a to je prezaduženost pojedinih država, efektno ukloni. Ako to još možemo da signaliziramo tržištima i donesemo političke odluke da Evropa u finansijskoj politici više zajednički nastupa, smatram da ćemo tokom iduće godine imati jasne znakove opuštanja situacije.“

Autori: Henrik Beme / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković