Koren tropske biljke umesto plastike?
3. novembar 2018.
Nepodnošljivi smrad se širi. Podnevno sunce greje otvoreno smetlište u blizini indonežanskog grada Tangeranga, nedaleko od metropole Džakarte. Divovske bubašvabe jure po đubrištu veličine četrdeset fudbalskih terena, svakog minuta dolazi novi kamion s tonama smeća. Bageri guraju smeće sve više i više. Nekoliko stotina sakupljača rade na velikoj vrućini, traže upotrebljivu plastiku.
Suđanto Tandio odmahuje glavom zbog stravične količine plastičnog otpada. „Svakoga dana se ovamo doveze oko 1.500 tona čvrstog otpada, a 15 do 20 odsto je plastika“, kaže ovaj inženjer. Plastika se raspada tek nakon 500 do 1.000 godina, procenjuju stručnjaci. Plastični otpad tako ostaje kao problem generacijama koje dolaze.
Plastika u ribama
„Već danas je trećina riba u morima zagađena mikroplastikom. Zamislite da svaki put kad hoćete da jedete ribu imate pred sobom tri ribe pa treba da pogodite koje dve nisu pune lastike“, kaže Tomi Tjiptađaja koji sa Tandiom razvija alternativu plastici. „To stvarno zavisi od nas. Naša generacija mora da preduzme nešto“, dodaje ovaj ekonomista koji je studirao u Čikagu i zajedno sa Tandiom osnovao preduzeće Greenhope (Zelena nada).
Jedan od njihovih proizvoda zove se ekoplas. Izgleda kao plastika, a može se biološki razgraditi. „To je biološki razgradiv polimer koji proizvodimo od tapioke“, objašnjava Tandio. Tapioka se dobija iz korena istoimene biljke (naziva se još maniok). Tandio je godinama radio na razvijanju te tvari i sada ima patent.
S ponosom pokazuje plastične kese, plastični pribor za jelo pa i jednu kesicu napravljenu za američko tržište u koju vlasnici pasa mogu pokupiti izmet svojih ljubimaca. Sve je to biološki razgradivo. Ova dva preduzetnika su 2013. u Ženevi od Fondacije „Švab“ dobili nagradu za najbolje socijalne preduzetnike,što ih je učinilo poznatim i na međunarodnom nivou.
Tapioka se pravi od osušenog korena. Ta je biljka rasprostranjena na tropskim područjima. Najveći uzgajivači su Nigerija, Tajland, Brazil, Indonezija i Gana. Korišćenje korenja kao zamene za plastiku moglo bi i brojnim malim poljoprivrednicima biti dodatni izvor prihoda, uveren je Tandio.
Zabrana plastičnih kesa
Otkako se u sve više zemalja zabranjuje korišćenje plastičnih kesa ili se trgovci obavezuju da ih naplaćuju, veliko je interesovanje za alternative. Tjiptađaja i Tandio obilaze kongrese i konferencije diljem sveta. Jedan je upravo bio na konferenciji „Naš okean“ na Baliju, drugi je razgovarao s malezijskom vladom. Zanimanje je pokazala i Kenija, kao i neke latinoameričke države.
Indonezija namerava da najkasnije 2020. zabraniti plastične kese proizvedene od nafte. Već danas se u brojnim indonežanskim prodavnicama mogu naći vrećice od manioka firme Greenhope. Na njima stoji natpis o kakvim se kesama radi i na prvi pogled jedino se tako razlikuju od plastičnih kesa. Greenhope već ima pedeset zaposlenih, a sve ukazuje na rast potražnje.
Ali, proizvodnja je još uvek relativno skupa. Biološki razgradiva kesa je gotovo dvostruko skuplja od uobičajene. Potrošači zato dobro razmišljaju hoće li je kupiti.
Dvojica preduzetnika zato rade na smanjenju troškova i šire malo istraživačko odeljenje. Jedno od njihovih rešenja je dodatak nazvan oksijum. Ako se doda običnoj plastici, ona se razgradi već za dve godine.
Ta je plastika, doduše, još uvek proizvedena od nafte, ali bi tako bila tek dva do pet odsto skuplja. Nije idealno rešenje, ali je u svakom slučaju napredak posebno za siromašnije zemlje, kažu ovi preduzetnici. Oni takvu vrstu plastike prodaju već u Južnoafričkoj Republici, Maleziji i drugde.
„Preskupa“ ekologija
I za otvoreno đubrište u Tangerangu firma Greenhope ima rešenje. Odlagalište bi se moglo prekriti ceradama od plastike u koju je dodan oksijum, što bi znatno smanjilo širenje neugodnog mirisa. To bi ujedno stabilizovalo brdo otpada, jer ono se uvek iznova odronjava. Ali, Greenhope je preduzeću TPA, koje se brine o odlagalištu smeća, do sada prodao samo dve cerade.
Tandio opet vrti glavom sa neodobravanjem dok gleda na nestabilno ogromno brdo otpada. Zapravo bi novo smeće svakoga dana moralo biti prekriveno novim ceradama, kaže on. Ali, to je firmi TPA preskupo.