Korona-virus i kriza farmaceutske industrije
5. mart 2020.
Za nestašice, kada su lekovi u pitanju, u Nemačkoj je odgovoran jedan državni ured koji je nedavno zaključio da 239 lijekova trenutno „nije isporučivo“. A to je bilo prošle jeseni, krajem oktobra, kada mnogi u Evropi još nisu ni čuli za Vuhan a, s pojmom „korona“ većina je povezivala jednu meksičku vrstu piva.
U međuvremenu, Savezni institut za lekove i medicinske proizvode govori o 277 lekova kod kojih su zabeleženi problemi s isporukama. Među tim lekovima se nalaze i rašireni medikamenti poput sredstava za snižavanje krvnog pritiska, lekova protiv bolova ili antidepresiva. Doduše, svaki problem s isporukom nije istovremeno i problem sa snabdevanjem tržišta, ali stanje bi moglo da se pogorša. Trenutno je teško reći ima li ova situacija veze s pojavom korona-virusa.
-pročitajte još: Kako funkcioniše brzi test na korona-virus?
Upozorenje da bi moglo da dođe do poteškoća u snabdevanju nisu nova, brojke kojima se barata kada se govori o problemima izdate su pre pojave novog virusa. Radi se o tome da je farmaceutska industrija veliki biznis. Samo deset najvećih svetskih farmaceutskih kompanija je prošle godine, kako navodi dnevnik „Handelsblat“, ostvarilo promet od preko 455 milijardi dolara. Ove godine bi dobit mogla da skoči na 138 milijardi.
Jedna druga važna brojka: 90 odsto sastojaka za tzv. generičke lekove, dakle za lekove za koje ne postoji patent, dolazi iz Kine. I zaštićeni lekovi, dakle oni za koje firma koja ih je razvila poseduje patent, i do 50 odsto zavise od sastojaka proizvedenih u Kini.
Diskontni mentalitet i njegove posledice
Ali ne samo sastojci, već i sami generici, sve češće se proizvode u Aziji, pre svega u Indiji. I sve više u istočnoj Evropi. Razlog je to da zdravstvena osiguranja, recimo u Nemačkoj, sve češće sklapaju ekskluzivne ugovore s farmaceutskim kompanijama. Time doduše padaju cene lekova za pacijente i zdravstvena osiguranja, ali je pritisak na proizvođača sve veći i veći. Posledica je preseljenje proizvodnje iz zemalja s viskom platama, poput Nemačke, u jeftinije zemlje. Poslednja velika nemačka fabrika u kojoj su se proizvodili antibiotici, zatvorena je pre dve godine. U Evropi se lijekovi uglavnom mešaju i pakuju.
Aktivne materija uglavnom dolaze iz Kine. U pokrajini Hubej, koja je najviše pogođena korona-virusom, proizvode se aktivne materije za 136 različitih lekova. Među njima su i antibiotici. To samo po sebi ne bi trebalo da bude uzrok nestašice. Aksel Miler iz švajcarskog udruženja Intergenerika procenjuje da su proizvođači stvorili zalihe aktivnih materija koje se procenjuju na tri meseca.
Kada preti prava nestašica?
Stvar bi mogla da postane ozbiljna ako bi izostanak isporuka potrajao duže od pola godine. Savetnička firma „Roland Berger“ na upit DW odgovara da dalji problem predstavlja netransparentnost lanca dobavljača. Moris Hoseini iz te firme procenjuje da bi situacija s nestašicom mogla da pogodi i Kinu i Indiju. U slučaju nestašice, domaće tržište ima prednost pred izvozom.
No kog god da se ovih dana upita o mogućim posledicama po tržište lekova, svi se drže uzdržano. I Savezni ured za lekove i medicinske potrepštine ostaje oprezan. Tu tvrde da hemijska industrija u pogođenoj kineskoj pokrajini Hubej „nije relevantna“ za nemačku farmaceutsku industriju.
-pročitajte još: Nemci počeli da prave zalihe namirnica
Trenutno se akteri u sistemu snabdevanja lekovima trude oko uvođenja neke vrste alarmnog mehanizma koji bi upozorio na nestašice i poteškoće u snabdevanju. Pitanje je međutim da li Savezni ured za lekove može da zabrani izvoz određenih lekova u slučaju nestašica. Nemački lekovi su naime, povoljniji, trgovci profitiraju od te činjenice. Samo, da li to znači da su to lekovi koji nedostaju nemačkim bolnicama?
Neki stručnjaci, poput Franka Derjea iz Univerzitetske klinike u Erlangenu, govore o „kolapsu sistema“. I to pre izbijanja korona-krize.
Korona menja način razmišljanja?
Kriza je podstakla na razmišljanje. „Ako okviri za snabdevanje lekovima vode ka tome da smo potpuno zavisni od Kine, onda bi u Evropi u potpunosti morali da promenimo taj okvir“, kaže Hoseini za DW. On predlaže neku vrstu subvencija za proizvođače važnih lekova poput antibiotika.
I političari razmišljaju u istom smeru. „Moramo početi da razmišljamo o tome kako da važne aktivne materije ponovno počnemo da proizvodimo u EU“, kaže Kordula Šulc-Aše, ekspertkinja za pitanja zdravstva pri nemačkim Zelenima. U jednom programskom dokumentu te stranke s početka godine stoji da su potrebni „podsticaji“ za takvu promenu pristupu proizvodnje važnih lekova. Tim pitanjem bi trebalo da se pozabavi i nemačko predsedavanje Savetu EU koje počinje u julu.