Korupcija razjeda Rumuniju

Davanje i primanje mita su uobičajeni u mnogim sferama svakodnevnog života. Vlasnici restorana i kafića se bore da prežive, i primorani su da podmićuju vlasti kako bi ostali u poslu. U Bukureštu, na primer, nema puno bistroa, ali jedan u francuskom stilu je pun mušterija. Ipak, vlasnica Julija suočava se sa ozbiljnim problemima i to ne sa gostima, nego sa - vlastima: „Neprijatno je to što nam dolaze mnogobrojne inspekcije. Mislim da nije normalno da sam se u roku od 3 meseca, koliko dugo vodim ovaj posao, suočila sa 20 različitih inspekcija.“ Julija ima problema sa rumunskom birokratskom džunglom u oblasti zdravlja i sigurnosti. Zahtevi inspekcije su je skupo koštali: „Kada smo tek otvorili bistro, ispostavilo se da svlačionice za osoblje nisu u redu – nemaju dovoljno vrata. Onda smo srušili zidove, samo dan pred otvaranje objekta“

Duple inspekcije, ogromne kazne...

Adrijana Popesku, novinarka časopisa za hranu i barove, zna slične priče: „Razgovarala sam sa nekim koga je inspekcija pitala zašto vam na omotu umesto „čokolada“ ne piše „čokoladna štangla“. Drugima je rečeno da su im prostorije čiste, ali da bi bilo bolje kada bi bile - još malo čistije.“ Pored toga, činjenica da je zakonodavstvo rasuto na mnogobrojna tela; postoje dupli inspekcijski timovi koji u svakom trenutku mogu da se pojave. „Postoji gradonačelnikov sektor“, kaže Adrijana, „zatim njegova kancelarija, zatim ANVSA - ured za sigurnost hrane, ANPC – agencija za zaštitu potrošača, zatim SANEPID, koji je, mislim, deo Ministarstva zdravlja. Mnogo ih je i veoma često idu u inspekciju.“ Nejasni propisi, duple inspekcije, ogromne kazne. Nije čudo što ljudi pribegavaju mitu. „Nezamisliv broj firmi daje mito. U Rumuniji je to najlakše rešenje“, prenosi Adrijana.

700 evra – normalna „tarifa“

Paul ima malu radnju sa tradicionalno proizvedenim sirevima i mesom i otvoreno govori o podmićivanju: „Inspekcija je došla i kaznila me, jer nismo imali datume isteka roka na proizvodima ili tako nešto. I onda smo ih mi podmitili. Onda je došla druga inspekcija, ali oni nisu mogli da nas kazne, jer ne možeš da dobiješ dve kazne u jednom danu. Sledeće nedelje došli su oni iz odeljenja za životnu sredinu. U decembru smo dali 10 miliona inspekciji, 5 miliona za kaznu i na druge stvari. Sve zajedno 30 miliona leja - samo za mito. Neverovatno.“

„Sve je na internetu“

30 miliona leja je više od 700 evra. Problem nije što mito postoji, nego što on postaje jedini način da se izbegnu ogromne kazne usred nefunkcionalne složenosti zakonodavstva. Na pitanje da li bi bilo bolje izdati jednu knjigu sa zakonima, generalni direktor nacionalne sanitarne inspekcije – doktor Liviu Rusu, odgovorio je: „Zašto - kada ljudi imaju računare? Sve što se tiče zakona objavljeno je na našoj internet-stranici. Imamo posebne linkove sa propisima na našoj stranici. Ministarstvo zdravlja takođe ima svoje linkove. Odeljenje za zaštitu potrošača takođe ima linkove za svoje propise na svojim stranama.“ To su već tri internet-strane koje sadrže dokumenta sa preko 100 stranica. Nije li neophodno to pojednostaviti? „Nije“, kaže Rusu, „imaju pristup, imaju Gugl da pretraže sve zakone koji se tiču njihovog posla.“ Rumunija sa svojim tromim državnim sektorom žudi za privatnim sektorom koji bi pomogao ekonomski rast. Pa ipak, aktuelno zakonodavstvo kao da želi da postigne upravo suprotno.

Autori: Tom Vilson/Tijana Milunović

Odgovorni urednik: Saša Bojić