Korupcija u negovateljskom sistemu

Demografske promene u Nemačkoj sa sobom su donele i ogromne promene u sistemu nege starijih, nemoćnih i bolesnih. U budućnosti bi broj osoba kojima je potrebna pomoć mogao samo još više da raste. Savezni zavod za statistiku navodi da se njihov broj 2003. godine kretao oko tri miliona. S obzirom na to da je reč i o velikom izvoru zarade, već sada se u Nemačkoj uočava tendencija rasta i razvoja posebnog tržišta na kojem „crne ovce“ više nisu nikakva retkost.

Falsifikovani računi, manjak stručnog osoblja

Prema rezultatima istraživanja koje je proveo „Transparensi internešnel“ (Transparency International), nemački sistem nege starijih, nemoćnih i bolesnih, za sada tim „crnim ovcama“ pruža još uvek dovoljno prostora, kao i korupciji raznih oblika. Ciljane računice s manjkom osoblja, falsifikovani računi i krađa novca namenjenog za negu, nisu nikakva retkost. „Opasnost da se prevare otkriju, zapravo je vrlo mala. Preduzeća koja nude usluge nege, kao i domovi za smeštaj osoba kojima je nega potrebna su, doduše, podvrgnuti kontrolama, ali to nije dovoljno. Uredi za socijalnu pomoć koji zapravo većinski finansiraju te ustanove, nemaju dovoljno kapaciteta kako bi izveštaje ovih ustanova mogli temeljno i detaljno da analiziraju, pre svega ne račune koje im ovi šalju“, kaže Barbara Štolterfort, sociološkinja i jedna od saradnica u spomenutom istraživanju.

Tome treba dodati i pojavu da, ukoliko saradnici domova za negu i primete korupciju ili pak jednostavno loše uslove života štićenika u tim ustanovama, najčešće iz straha od otkaza – ćute. Štolterfort na primer podseća na slučaj kada je jedna negovateljica starijih osoba izašla u javnost i navela da u domu u kome radi nema dovoljno osoblja i da bolesni i stari zato ne dobijaju dovoljno nege. Neposredno nakon toga, poslodavac joj je uručio otkaz. Slučaj je završio na sudu. Evropski sud pravde je na kraju ipak presudio u njenu korist. „Takvi saradnici bi trebalo zapravo da budu bolje zaštićeni“, kaže Štolterfort.

Sistem ocenjivanja negovateljskih usluga

Situacija kakva je sada, trebalo bi da se promeni uvođenjem novog sistema koji su nedavno kreirali saradnici osiguranja za negovateljsku pomoć i upravnici domova za osobe kojima je potrebna nega. Reč je o sistemu ocenjivanja domova i njihovih usluga, neke vrste „tehničkog pregleda“. Cilj bi, naravno, trebalo da bude bolja informisanost. Svi oni kojima je potrebna nega i usluge tih ustanova (bilo da su sami nemoćni i bolesni, bilo da je reč članovima njihovih porodica), na taj način bi brzo mogli da dođu do verodostojnih informacija o tome da li je neki dom dobar ili loš.

Međutim, prva verzija tog sistema već je pobrala velike kritike. Loše ocene same medicinske nege mogle bi da budu „izjednačene“ dobrim ocenama usluga koje za klijente, odnosno, pacijente zapravo uopšte nisu od važnosti. Nova verzija sistema ocenjivanja još uvek je u procesu i trebalo bi da bude uskoro objavljena. Ona bi korisnicima trebalo da omogući brz i jednostavan pregled i odgovore na pitanja vezana za kvalitet.

Dekubitus i fiksiranje pacijenata

Međutim, prema mišljenju predsednika Nemačke fondacije za zaštitu pacijenata, Eugena Briša, to još uvek neće biti dovoljno. On traži veći generalno kvalitet nege, i još jednostavniji sistem informisanja od ovog najavljenog. Domovi su za sada sprečavali uspeh dobrog informisanja. Njemu su dobro poznati loši uslovi u domovima u kojima žive pacijenti. „U stacionarima za negu u Nemačkoj, prema informacijama medicinskih službi zdravstvenih osiguranja, postoji oko 140.000 slučajeva u kojima se na pacijentima primenjuju neke od metoda oduzimanja slobode. To počinje prilikom korišćenja ograda na krevetima, a završava prilikom fiksiranja (vezivanja) pacijenata“, navodi Briša. On navodi da prilikom fiksiranja dolazi do povreda pacijenata i da isto tako pacijenti suviše često dobijaju lekove za smirenje. „U Nemačkoj u domovima za negu ima sve više ljudi koji pate zbog oduzimanja osnovnih sloboda – čak više nego u zatvorima. A nadzor u zatvorima je bolji nego u tim domovima“, kaže on.

Više osoblja

Direktor Saveza privatnih ponuđača socijalnih usluga, Herbert Mauel, međutim, rešenje ne vidi u uvođenju jačih kontrola i nadzora. „Danas postoji već više od stotinu raznih organizacija za kontrolu u domovima kao i u ambulantnim ustanovama. Svaka ta ustanova kontroliše se bar jednom godišnje, a ukoliko postoji sumnja da ima nekih nepravilnosti, oni dolaze odmah i bez najave. Isto važi i za ustanove koje pružaju medicinske usluge. Nama nije potrebno više kontrolora, već jednostavno više osoblja“, zaključuje Mauel.

Autorke: Dženifer Fracek / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković