Korupcija u nemačkoj politici
6. jun 2012.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder sasvim sigurno nije korumpiran u krivičnom smislu. Nakon poraza na parlamentarnim izborima 2005. godine, taj socijaldemokrata svakako nije prekršio zakon time što je postao predsednik Nadzornog odbora gasovoda „Severni tok“. Ipak, preuzimanje te dužnosti, ostavlja negativan utisak, smatra generalni direktor nemačkog ogranka „Transparensi internešnela“ Kristijan Humborg.
Podsećanja radi, izgradnja gasovoda od Rusije do Nemačke, politički, ekonomski i ekološki veoma je diskutabilna. Dok je bio kancelar, Šreder je podržavao taj projekat. Njegov partner u to vreme bio je Vladimir Putin, koga je on smatrao „besprekornim demokratom“. Šrederovovo angažovanje pobuđuje sumnju i zbog činjenice da je ruski „Gasprom“ sa 51 odsto akcija, najmoćniji akcionar u „Severnom toku“. Reč je o organizaciji koju novinar Jirgen Rot u novoj knjizi naziva „mračnim carstvom“ sa mafijaškom strukrturom.
Dakle, kakve veze imaju Šreder i „Severni tok“ sa korupcijom? U užem smislu nikakve, a u širem mnogo više. Uostalom „Transparensi internešnel“ korupciju definiše kao „zloupotrebu poverenog ovlašćenja zbog sticanja lične koristi“. Razgraničenje razlike između očigledne korupcije i sumnje u korupciju, od 1995. spada u zadatke „Transparensi internešnela“. Ta međunarodna organizacija jednom godišnje objavljuje izveštaj o stepenu korupcije. Sada su prvi put u 25 zemalja napravljeni takozvani „integritet izveštaji“.
Ove godine bez rang liste
Ispituje se, između ostalog, korumpiranost u vladama, parlamentima, pravosuđu i političkim partijama. Uvek iznova postavlja se pitanje: koje mere su preduzete protiv korupcije, kakva je situacija sa transparentnošću i kontrolom? „Transparensi internešnel“ je odustao od pravljenja rang liste zbog činjenice da je u nekim zemljama, zbog različitih javnih i privatnih struktura, teško uporediti stanje, objašnjava Kristijan Humborg.
„Nismo pravili rang listu. Naravno, postoje trendovi. Nemačka je za integritet ocenjena ocenom: dobar do vrlo dobar. Stanje ne treba predstavljati gorim nego što jeste. Ipak, još uvek postoji razlika između zemlja koje imaju bolju ocenu. To su Danska, Švedska, dakle, pre svega skandinavske zemlje.“
Uprkos u celini dobrom rejtingu, nemačka politika u nekim oblastima i dalje se nalazi u znatnom zaostatku. To naročito važi za podmićivanje poslanika i prikupljanje političkih donacija.
Autori: Marsel Firstenau / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković