Kosovo kao ispit za spoljnu politiku EU

Već danima i Beograd i Priština izlaze sa imenima zemalja koje će podržati njihovu stranu u sudu u Hagu. Legalnost nezavisnosti Kosova, prema nezvaničnim najavama, trebalo bi da podrže SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Švajcarska, Danska, Finska, Austrija, Slovenija. Sa druge strane, Beograd u oceni nelegalnosti ovakvog akta očekuje podršku Rusije, Kine, Argentine, Španije, Slovačke, Rumunije, Kipra, Gruzije, Azerbejdžana, Bolivije i Venecuele. Ambasada Rumunije u Beogradu već je izdala saopštenje da je njihov pisani podnesak predat pisarnici Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Na suprotnim stranama

Očigledno je, dakle, da će se neke od zemlja članica Evropske unije i ovoga puta naći na suprodstavljenim stranama kada je shvatanje međunarodnog prava u pitanju. Ova podela predstavlja i veliki izazov za zajedničku spoljnu politiku EU i pokazuje koliko je teško da 27 zemalja definišu zajedničke pozicije u toj oblasti.

„Bilo bi poželjno da EU nastupa jedinstveno kada je u pitanju spoljna politika. Ne možemo tu odbaciti ni činjenicu da postoje razičita mišljenja među zemljama članicama, ali kada su u pitanju tako osetljive stvari kao što su bezbednost i spoljna politika, tu mora doći do što veće harmonizacije stavova“,

kaže za Dojče vele, Julija De Klerk iz Centra za proučavanje evropske politike u Briselu.

Ona naglašava da se ipak nikako ne može govoriti o neuspehu EU politike kada je Kosovo u pitanju, jer u tom regionu postoji dosta zajedničkog angažovanja Unije i kaže:

„ U pitanju je izazov koji nas stalno podseća koliko je situacija zapravo komplikovana.“

Institucije, ali i interesi

Unutar Unije dešavaju se institucionalne promene koje bi trebalo da vode ka većem jedinstvu, ali upravo je situacija na Balkanu upozorenje da jedinstveni nastup nije samo institucionalno pitanje, nego i pitanje političke volje i interesa.

Upravo tolike razlike u stavovima i postoje zbog toga što se mnoge zemlje, evropske i vanevropske, brinu da li će proglašenje kosovske nezavisnosti, izazvati lanac sličnih poteza, kaže De Klerk:

„ Mnogo ljudi će zato pomno pratiti ovaj proces i zato mislim da će odluka koja bude doneta biti veoma važna za mnoge od njih.“

Nakon podnošenja pisanih izjava, zemlje će do 17. jula moći da dostave i pisane komentare na izjave drugih zemalja. Tek nakon toga Međunarodni sud pravde otvoriće i usmenu raspravu i doneti savetodavno mišljnje. Za sada, u zvaničnim najavama iz Međunarodnog suda pravde u Hagu još nisu precizno određeni rokovi za okončanje ovog procesa.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Nenad Briski