Kosovo kao predizborni lajtmotiv

Manje se radi o tome da Kosovo želi da se emancipuje i da se nalazi pred proglašenjem nezavisnosti a više o srpskom nacionalnom osećanju i duši naroda. Većina Srba nikada nije bila na Kosovu niti su imali želju da tamo odu, ali ga vide kao kolevku srpske države, kaže Džejms Lajon, stručnjak za Balkan u Medjunarodnoj kriznoj grupi.

Od kandidata velikih stranka, predsednika Srbije Borisa Tadića iz Demokratske stranke ili Tomislava Nikolića iz Radikalne stranke pre prvog izbornog kruga 20 januara očekuje se jasan stav o budućnosti Kosova. Drugi krug predsedničkih izbora zakazan je za 3. februar.

Veliki broj gradjana Srbije odrastao je uz srednjovekovne srpske mitove. Centar velikog carstva, koje je nakon poznatog Kosovskog boja 1389 godine uključeno u Osmanlijsko carstvo, bio je na današnjem Kosovu. Stotine manastira, pravoslavnih crkava i tvrdjava potseća na to vreme, iako je pokrajina u medjuvremenu na obodu Srbije i više od sto godina tamo živi većinsko albansko stanovništvo. Čak i za Srbe koji nisu religiozni Kosovo je središte identiteta. Kad se govori o Kosovu gubi se svaka racionalnost, kaže Lajon.

To je pogotovo slučaj kada je reč o Radikalnoj stranci. Medjutim i pragmatični političari vrlo teško moći će da objasne biračima zašto bi trebalo da se odreknu Kosova. Vodeći političari Demokratske stranke kao potpredsednik vlade Božidar Djelić upozoravaju na opasnost od jačanja ultranacionalista u slučaju da kosovski Albanci suviše brzo proglase nezavisnost.

Pri tome je veliki broj Srba odavno shvatio da je Kosovo izgubljeno i da ništa ne stoji na putu ka otcepljenju kaže stručnjak za Balkan, Tim Džuda. To bi za njih imalo isto značenje kao da su izgubili još jedan rat. Postoji osećanje da su na kraju puta, da je raspad Jugoslavije počeo na Kosovu i da će tamo i da se završi, kaže Džuda.

1980 godine u Prištini su počeli prvi protesti, a kriza je dostigla vrhunac u ratu 1998/1999. Nato je tada 78 dana bombardovao Srbiju sve do trenutka dok Milošević nije povukao vojsku. Nakon neuspelih pregovora sa vlastima u Beogradu kosovski Albanci su najavili da će početkom iduće godine objaviti nezavisnost, uz podršku SAD, Evropske unije, ali protiv volje Rusije.

Sada je do srpskih političara da pomognu Srbiji da izadje iz krize. Reč je o ideološkom sukobu, kaže Džuda. Od načina na koji biti rešen ovaj problem zavisiće sudbina Srbije u naredenih deset godina.