Kosovo: Uvredljivi sadržaji u udžbenicima

Problem upisa na fakultete, nedostatak udžbenika i njihov loš kvalitet kao i uvredljivi sadržaji na račun pojedinih zajednica, neadekvatan prostor za izvođenje nastave, nekvalitetna nastava albanskog kao jezika sredine, izdavanje dokumentacije po školama isključivo na albanskom, ali ne i na jezicima ostalih manjina, pre svega bošnjačke i turske, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju pripadnici manjinskih zajednica u prizrenskom regionu. Tako bi se, u najkraćem sumirao skup koji je u organizaciji Centra za integraciju manjina održan u Prizrenu na temu „Obrazovanje i manjinske zajednice“.

Zamenik ministra za prosvetu u Vladi Kosova Usmen Baldži, govoreći o upisu svršenih srednjoškolaca iz redova manjinskih zajednica na prištinski univerzitet rekao je da za njih ima 136 mesta. Oni slušaju nastavu na albanskom, ali odgovaraju na svom maternjem jeziku. Što se tiče upisa van Kosova, jedini je problem sa upisom na univerzitetima u Srbiji i naravno Kosovskoj Mitrovici.

„Iz čisto političkih razloga, nadležni sa Univerziteta u Mitrovici neće da prihvate diplome naših srednjoškolaca. Taj problem razmatran je i u institucijama višim od ministarstva. I posle toga mitrovački univerzitet ne prihvata diplome“, rekao je Baldži.

Puno tehničkih i materijalnih grešaka

Džezair Murati iz bošnjačke koalicije „Vakat“ i član predsedništva Skupštine Kosova nezadovoljan je angažovanjem kosovske vlade na rešavanju pitanja obrazovanja manjinskih zajednica.

„Predstavnici vlade i ministarstva za obrazovanje, ne samo u ovom sazivu, nemaju dovoljno sluha da reše naše probleme. Nisu dovoljno voljni da izdvoje sredstva koja treba da služe za izdavanju udžbenika. Udžbenici koji se izdaju nisu kvalitetni, postoji puno tehničkih i materijalnih grešaka. Kada su u pitanju nabavke udžbenika, to ide veoma sporo i jako je složena procedura. Mi smo se godinama služili pohabanim udžbenicima koji su 1999. godine doneti iz Bosne i Hercegovine. Znači stvarnost nije ni malo optimistična.“

Enes Kervan, poslanik kosovskog parlamenta ispred turske zajednice, rekao je da u udžbenicima albanskog jezika ima uvredljivih sadržaja na račun njegove zajednice.

„Moramo da imamo specijalni plan i program, da imamo specijalne knjige, a ne da naša deca uče albanski iz udžbenika u kojima ima uvredljivih sadržaja i koji vređaju tursku zajednicu.“

Problem u udžbeniku geografije

Predstavnici romske zajednice nemaju nastavu na svom jeziku. Oni se obrazuju na albanskom, srpskom, bosanskom ili turskom jeziku, zavisno od sredine gde žive.

Ferat Derviš dugogodišnji prosvetni radnik iz Prizrena istakao je da je nedopustivo da direktori pojedinih osnovnih škola, gde se nastava izvodi na albanskom, bosanskom i turskom jeziku, ne znaju bosanski i turski.

Ćerim Bajrami iz nevladine organizacije „Selam“ naveo je konkretan slučaj u geografije za deveti razred, gde se između ostalog obrađuje i tema stanovništva Kosova.

„Polovina tog udžbenika govori o Albancima: Albancima sa Kosova, Albancima u Albaniji , Albancima u preševskoj dolini, Tetovu i ne znam još gde sve. Ali, kad se dođe na temu, ko osim Albanaca živi na Kosovu, piše samo: Srbi, Bošnjaci, Turci i neki drugi. To je sve sto Bošnjaci trebaju da uče iz tog udžbenika, a tiče se stanovništva Kosova. Znači, Bošnjaci na Kosovu iz udžbenika za deveti razred uopšte ne znaju gde žive na Kosovu.“