Kosovo

Frankfurter Algemajne Cajtung donosi opširan tekst o Rukovodstvu Kosova i njegovim stranim savetnicima, kao i da ton Beograda i Prištine proteklih dana u vezi sa Ahtisarijevim planom, gotovo da ne može biti različitiji; u Beogradu je agresivan i upućen lično na adresu Ahtisarija, dok je slika u Prištini sasvim drugačija. Premijer Kosova Čeku svakodnevno poziva gradjanstvo da ostane mirno i da se ne odazove pozivu pojedinaca ili neodgovornih grupa, jer ukoliko bi sada došlo do krvavih obračuna, kosovskoalbanski cilj uspostavljanja druge albanske države mogao bi biti biti ugrožen. Deviza glasi „Bez buke, mnogo je u igri“

„Slobodno Kosovo“ piše Sid Dojče Cajtung u vezi današnjeg predstavljanja Ahtisarijevog plana za rešenje statusa, osvrćući se na istorijske aspekte pokrajine koja će biti odvojena od Srbije i u kojoj će Albanci imati samostalnost.“Ovo je uz sva ograničenja, veliki korak, tako veliki da če se rezonanca proširiti daleko izvan Balkana. Ono što za Kosovo izgleda kao opravdano rešenje, još uvek nosi opasnost za mir i stabilnost u regionu. Medjunarodna zajednica će morati da se pita, koliko daleko je spremna da igra igru sa nacionalističkim snagama u Srbiji. U tekstu se na kraju navodi i da su možda najveći profiteri dvojica ljudi koji su optuženi za najveće užase na Balkanu, Karadžić i Mladić, jer se čini da je zbog rešenja za Kosovo u drugi plan potisnuto pitanje ratnih zločina. Siddojče Cajtung zaklučuje da bi pravda time bila žrtvovana, a da bez pravde ne može biti mira na Balkanu.“

Srpska samoizolacija kao sredstvo pritiska, Noje Ciriher Cajtung tako naslovljava tekst u kojem analizira aktuelnu političku scenu u Srbiji i navodi da se šef srpske vlade Koštunica u borbi za novi mandat na poziciji premijera nalazi na kursu opstrukcije kada je reč o Kosovskom pitanju. Njegov nastup bi mogao značiati ponovno svetsku političku izolaciju. Analitičari u Beogradu u četvrtak nisu bili jedinstveni u oceni da li Koštunica možda samo u političkom pokeru želi da obezbedi bolje karte, ili su njegove pretnje istinite. Pozicioniranje Begrada, da se porazmisli o približavanju sa Nato, ukoliko zemlje članice Alijanse priznaju Kosovo kao držvu, ne bi označila ništa drugo do li samoizabanu izolaciju.»

«Noje Ciriher Cajtung bavi se i aktuelnom situacijom u Makedoniji koju karakteriše kao nedostatak spremnosti na dijalog unutar partija, navodeći zatim da opor ton izmedju vlade i opozicije, kao i nedovoljno negovan pristup sa najačom partijom albanske manjine usporava tempo reformi u Makedoniji, u kojoj je u usponu samo trend cementiranja etničkog identiteta. Ovaj trend je utoliko žalosniji jer su upitnici nakon višegodišnjeg istraživanja pokazali da su društveni odnosi Makedonaca i Albanaca sve slabiji, Noje Ciriher Cajtung zaključuje da osetljiva biljka multietničke integracije ne može da poraste uz tvrdoglave političare nespremne za dijalog.»