Kosovski odgovor Srbiji i BiH
26. maj 2011.
Vlada Kosova će najkasnije do sredine sledećeg meseca početi da primenjuje mere reciprociteta za robu koja se uvozi iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ukoliko te dve zemlje budu nastavile da blokiraju kosovsku robu. Od proglašenja nezavisnosti, Srbija i Bosna i Hercegovina odlučile su da blokiraju svu robu sa pečatima Republike Kosovo. One ne dozvoljavaju da ta roba bude ni prevezena preko njihove teritorije, što nanosi veliku štetu kosovskoj privredi.
U Ministarstvu za trgovinu i industriju Kosova tvrde da je ovakvo stanje nepodnošljivo. Ministarka Mimoza Kusari-Ljilja kaže da kosovska privreda ne sme da ispašta zbog političkog stava Srbije prema Kosovu. „Državni i ekonomski interes Kosova je iznad svega. Mi ne možemo biti uspešna vlada ukoliko nemamo realnog ekonomskog uspeha. Uz uslove, koje je nametnula Srbija, uspeh Kosova je ograničen“, kaže Mimoza Kusari-Ljilja.
Kosovska ministarska kaže da će najveći gubitnici biti srpski izvoznici, pošto kosovski proizvođači ionako nisu mogli da izvoze svoju robu zbog nepriznavanja pečata. Direktor carine Naim Huruglica naglašava da će mere biti primenjene odmah nakon odluke o zabrani uvoza robe iz Srbije i BiH. Kosovski privrednici su saglasni sa ovakvom odlukom Vlade, ali zauzvrat traže da ona donese odluku o poreskim olakšicama za kosovske proizvođače.
Uticaj na razgovore Priština-Beograd
Mere reciprociteta prema Srbiji trebalo bi da budu jedna od tema tokom dijaloga Prištine i Beograda. Predsednik privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju se nada da odluka Vlade Kosova o zabrani uvoza iz Srbije neće uticati na moguće političke kompromise.
„Ako mislimo na budućnost i na stabilni ekonomski razvoj, onda Kosovo sada mora da stegne zube, pošto je došlo vreme da pokažemo da smo država. Ipak ja se nadam da su ovakve inicijative samo privremene i da će vremenom da nestanu“, kaže Grdžaljiju.
Privredna Komora je utvrdila da 80 odsto robe na Kosovu dolazi iz uvoza i da ono izvozi samo 20 odsto svoje robe. Najveći deo uvoza dolazi iz Srbije, oko 300 miliona evra godišnje.
Autor: Bahri Cani
Odgovorni urednik: Ivan Đerković