Kosovskim Albancima pasoši samo u teoriji

List Frankfurter algemajne cajtung piše o pregovorima za stavljanje Srbije na takozvanu belu šengensku listu:

„Naravno da Beograd zna da će vize biti ukinute samo ako prihvati zahtev EU da oni koji žive na Kosovu budu izuzeti. Za članove vlade u Beogradu to je teško javno da kažu, jer bi prihvatanje pravila igre Brisela moglo da se shvati kao indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova. Zato je pragmatični ministar policije Ivica Dačić pripremio nekoliko predloga kako da zemlju provuče između Scile i Haribde.

Tako Srbija planira da za građane Kosova toliko oteža proceduru dobijanja pasoša da će im na kraju biti nemoguće da ispune zahteve. Na primer, zahtevi za izdavanje pasoša primali bi se samo u Beogradu što bi već bilo dovoljno da mnoge Albance navede da odustanu. Osim toga, zbog falsifikovanih, u ratu uništenih ili preseljenih dokumenata, autentičnost zahteva kosovskih Albanaca proveravala bi se na licu mesta. Međutim, kako je Srbija, prema zvaničnom tumačenju, privremeno izgubila kontrolu nad Kosovom, takva provera ne bi bila moguća, te bi ti zahtevi automatski bili odbijeni.

Tako, otprilike, vide rešenje u Beogradu, mada je iz Brisela jasno poručeno da niko ko živi na Kosovu – bio Albanac ili Srbin – ne može da dobije srpski pasoš. Kako bi pokazao da je u Beogradu poruka shvaćena i da će se postupiti u skladu sa njom ministar unutrašnjih poslova od pre nekog vremena obilazi najvažnije evropske prestonice. Nedavno je tim povodom bio u Berlinu kod ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šojblea.

Međutim, ma kako ubedljivo Dačić nastupao, on ne može da garantuje da službenici u Beogradu neće napraviti izuzetak kada su u pitanju kosovski Srbi i ipak im izdati srpski pasoš. Time, kako to sprečiti ili bar utvrditi na granici neke članice EU, baviće se stručnjaci. Za sada, rešenje nije nađeno“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Mnogi Nemci na „minimalcu“

List Zidojče cajtung piše da je u Nemačkoj sve više zaposlenih sa minimalnim zaradama:

„Istraživanje Instituta za rad i kvalifikacije Univerziteta Duisburg-Esen pokazuje da šest i po miliona zaposlenih ima nisku zaradu – to je više od petine ukupnog broja zaposlenih. Prema istraživanju broj zaposlenih sa niskim zaradama povećan je od 1995. godine za 2,1 miliona, a samo od 2006. do 2007. godine za 350 hiljada.

Zarada nisko plaćenih je ispod granice od 9,62 evra na sat na zapadu, odnosno 7,18 na istoku zemlje. To je naučno utvrđena granica koju je odredila OECD. Čak milion 200 hiljada zaposlenih zarađuje manje od pet evra na sat.

Istraživanje pokazuje da ni puno radno vreme ne štiti od niskih zarada. Gotovo četvrtina zaposlenih koji zarađuju manje od pet evra na sat radi puno radno vreme. Među nisko plaćenima sve je više i onih sa stručnim kvalifikacijama, pa čak i fakultetskom diplomom. Naime, nezaposlenost primorava mnoge da prihvate i nisko plaćene poslove.

Istraživanje pokazuje da niske zarade, kada se uzme u obzir inflacija, nisu realno povećane u poslednjih 12 godina. Socijaldemokrate, stranka Levica i sindikati zahtevaju da se uvede garantovana minimalna zarada, stranke Unije i liberali se tome protive, jer strahuju da će to dovesti do zatvaranja radnih mesta“, piše „Zidojče cajtung“.

„Mlaki“ Barozo odgovara velikim državama

Povodom ponovne kandidature Žoze Manuela Baroza za predsednika Evropske komisije list Braunšvajger cajtung piše:

„Iako se socijalisti i Zeleni još u Evropskom parlamentu protive izboru Baroza, njegov izbor je gotova stvar. Naime, kandidaturu podržavaju Merkelova, Sarkozi i Berluskoni. Pri tom nisu u pitanju neke posebne simpatije za Portugalca.

Barozova spremnost da u problematičnim situacijama prepusti drugima da govore u očima predsednika vlada njegov je glavni adut. Zahvaljujući njegovom diplomatskom umeću lakše je ostvariti nacionalne interese, a do toga je i dalje itekako stalo predsednicima vlada zemalja – članica“, piše „Braunšvajger cajtung“.

Iranci će nastaviti po svome

O sastanku G 8 i iranskom nuklearnom programu list Noje osnabriker cajtung piše:

„Članice Grupe 8 nastoje da povećaju pritisak na Iran. Teheranu je ostavljen rok da do septembra odluči da li će prihvatiti dijalog sa američkim predsednikom. U protivnom prete znatno oštrije sankcije i možda nešto o čemu raspravljaju još samo Izraelci – napad na nuklearna postrojenja.

Sve te najave i pretnje dobro su poznate vlastodršcima u Iranu. Međutim, ima razloga da se strahuje da će oni tvrdoglavo nastaviti da rade na nuklearnom programu, baš kao što su nepopustljivi prema opoziciji u zemlji“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Pripadnici zloglasnog Štazija i dalje prisutni

Povodom rasprave koja se rasplamsala zbog toga što je ponovo objavljeno da su mnogi pripadnici bivše istočnonemačke službe državne bezbednosti Štazi danas zaposleni u javnim službama list Folksštime piše:

„Od sredine devedesetih godina zna se da u državnim službama na svim nivoima rade i oni koji su sarađivali sa Štazi. Kadrovske komisije su odlučivale ko može uprkos tome da ostane na radnom mestu. Buka koja se sada podigla, mada nema nikakvih novih saznanja, nema nikakve veze sa prevazilaženjem prošlosti.

Ne bi trebalo umanjivati negativnost saradnje sa Štazi, ali novo masovno proveravanje zaposlenih u državnim službama niti bi bilo u skladu sa zakonom, niti sa duhom vremena. Možda je tada provera morala da bude strožija, ali ispravljati to danas, posle 20 godina, može samo da liči na osvetu“, piše „Folksštime“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević