Kragujevac: Medom protiv tumora

Doktor Dejan Baskić, profesor mikrobiologije sa kragujevačkog Medicinskog fakulteta i vođa tima stručnjaka, kaže da je prvi efekat preparata ostvaren kod humanih leukemija, a zatim i kod nekih drugih tumora. Osim selektivnog dejstva preparata na maligne ćelije, ima indicija da ti sastojci utiču i na regeneraciju oštećenog tkiva, kaže Baskić:

„Ti preparati u laboratorijskim uslovima ubijaju maligne, a štite zdrave ćelije. Prvobitno smo to pokazali na humanim leukemijama. U poslednjih par godina eksperimente smo proširili na neke druge tumore, takozvane ćelijske linije, gde smo utvrdili da ovi preparati imaju istovetno dejstvo na širokom spektru malignih ćelija. Na nekih desetak ćelijskih linija koje smo do sada ispitali pokazalo se da ovi preparati pokazuju selektivnu toksičnost na ćelije“, kaže Baskić.

Dodatak u ishrani obolelih

Preparate koji su predmet istraživanja u laboratorijskim uslovima proizvodi jedna srpska firma. Godinama se primenjuju u jednoj privatnoj bolnici u Beogradu, a sadrže propolis, germanijum i ekstrakte nekih biljaka, kaže član stručnog tima molekularni biolog Suzana Popović i dodaje da se preparati ne koriste kao lek, već kao dijetetski dodatak u ishrani obolelih od najtežih bolesti:

„Počeli smo istraživanja kada nas je koleginica koja radi na privatnoj klinici gde se preparati koriste obavestila o odličnim rezultatima u njihovoj primeni. Kad su stigli prvi rezultati ispitivanja, bili smo oduševljeni. Jer, izuzetno je teško ubiti malignu ćeliju, a pri tom sačuvati zdravu. A, ovi preparati upravo pokazuju da imaju selektivno citotoksično dejstvo”, kaže dr Popović.

Dug put do statusa leka

Obavljena su i istraživanja u Institutu “Vinča”, gde se pokazalo da ovi preparati umanjuju i toksično dejstvo radioterapije, odnosno posledice jonizujućeg zračenja, dodaje Popovićeva. Put od laboratorijskih analiza do kliničkog ispitivanja preparata je dug. Da bi jedan preparat postao lek, potrebna su opsežna i skupa istraživanja, za koja nadležne institucije u Srbiji nisu pokazale interesovanje, kaže profesor Baskić:

„Napominjem da nije u pitanju lek za rak, već se radi o sredstvu koje pomaže i olakšava život pacijentima na hemioterapiji tako što može da popravi njihovo trenutno stanje. To nije supstanca koja postoji samo u laboratoriji i nije dostupna nikome. Da li će se to pretvoriti u lek, to je pitanje na koje u ovom trenutku niko ne može da odgovori, jer tek slede obimna i skupa klinička ispitivanja“, objašnjava Baskić.

Dosadašnja istraživanja u potpunosti je finansirao Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, a timu stručnjaka nedavno se obratio i Fond za inovacije Republike Srbije, koji je zainteresovan da podrži nastavak istraživanja. Značaj istraživanja u Kragujevcu prepoznao je i Institut „Marija Kiri“ u Parizu, gde je obavljen jedan deo istraživanja.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac
Odg. urednik: Nemanja Rujević