Krah berzi? Ni prvi, ni poslednji

Otkako ljudi imaju novac u rukama, bilo je špekulacija i berzanskih lomova. Na primer, kriza lala u Holandiji u 17. veku kada su svi ulagali u lukovice lala sve dok nije došlo do kraha i dok mnogi nisu ostali bez igde ičega. Istoričar ekonomije Verner Abelshauzer sa univerziteta u Bilefeldu pominje i mnoge primere iz skorije istorije:

„Na primer, kriza japanskog modela razvoja 1990. godine već je zaboravljena. Slom švedskog modela i tamošnja finansijska kriza 1990/91. Nekoliko godina kasnije usledila je azijska kriza takozvanih tigar-država (Tajvan, Tajland, J. Koreja). Onda ponovo japanska kriza i na kraju kriza internet kompanija . Dakle, to su finansijske krize u relativno kratkom razmaku kojih se delimično više ni ne sećamo“.

Jedna u nizu

Za istoričara ekonomije i sadašnja kriza samo je jedna od mnogih čije se posledice osećaju u celom svetu, dodaje Abelshauzer. I takvih kriza bilo je i u 19.veku – 1873. godine jedna od najvećih evropskih banaka čije je sedište bilo u Beču morala je da obustavi berzansko poslovanje, što se osetilo i na drugom kraju sveta, kaže Abelshauzer:

„Otkako postoji globalizacija, a ona je počela u 19. veku, krah na jednom finansijskom tržištu – recimo, u Beču 1873. godine, izazvao je slom u Berlinu, a slom u Berlinu doveo je do sloma u Njujorku. Dakle, ta povezanost je dobro poznata“.

Međutim, sada su prvi put i države pogođene krizom na finansijskim tržištima i njihove mogućnosti delovanja su ograničene, jer su i same prezadužene. Abelshauzer kaže: „Finansijsku krizu 2008. godine države su relativno suvereno i uspešno stavile pod kontrolu. Reč je o takozvanom spasavanju banaka u mnogim zemljama. Ali, zbog toga je silno porasla zaduženost država. I sada je problem što države ne mogu da deluju podjednako ubedljivo kao 2008. ili 2009. godine. Zato je sada kriza dostigla drugi stupanj, da tako kažemo, kada investitori više nemaju poverenja ni u države“.

Zauzdati tržišta

To što države više nisu spasioci, nego su i same deo krize posledica je izuzetne dinamike na finansijskim tržištima poslednjih godina, smatra istoričar. Abelshauzer kaže da je neophodno zauzdati tržišta, moraju se postaviti granice špekulativnih poslova. Ako nema samoregulative, onda države moraju da preduzmu neke mere, smatra Abelshauzer:

„Takav predlog čuo se još 1980. godine na sastanku na vrhu G7 u Veneciji kada je (tadašnji nemački kancelar) Helmut Šmit upozorio da na svetskom tržištu razuzdani kapital postaje sve opasniji. On je predložio da G7 nešto preduzme u cilju kontrole tog kapitala. Osnovana je komisija koja je trebalo time da se pozabavi, ali je onda sve gotovo zaboravljeno, jer su Amerikanci i Britanci, čiji je to pre svega način poslovanja, odlučno branili taj model“.

Vrednost akcija na svetskim berzama pala je tokom najnovijih previranja za dva i po biliona dolara. Ogromna suma, ali ni to nije ništa novo – 19. oktobra 1987, zbog tehničke greške u sistemu trgovine akcijama zabeležen je najveći pad vrednosti indeksa njujorške berze Dau Džons. Posledica je bila - pad vrednosti akcija na svetskim berzama od 22 procenta.

Autori: Henrik Beme / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon