Kraj švajcarske bankarske tajne?

U švajcarskim medijima skoro da ne prođe ni jedan dan, a da se ne govori o bankarskoj tajni. Sve je počelo popuštanjem najveće švajcarske banke UBS pred američkim pravosudnim organima. Ta banka je, posle ogromnog pritiska iz SAD predala podatke o 250 do 300 svojih američkih klijenata i američkim vlastima platila kaznu u iznosu od 620 miliona evra zbog pomaganja pri utaji poreza. Ali, zahtevu da preda podatke o još 52.000 bankovnih računa, USB nije hteo da udovolji.

Na računima u švajcarskim bankama nalazi se 3.000 milijardi švajcarskih franaka. Procenjuje se da je 50 do 70 odsto tog iznosa, novac stečen na protivzakonit način. S druge strane, švajcarsko blagostanje počiva upravo na toj, dobro čuvanoj, bankarskoj tajni i zato se ona do sada toliko uporno branila.

Pretnja G-20

Mnogi smatraju da bi ukidanje te tajne znatno ugrozilo domaće bankarstvo, ali, uprkos brizi za održanje ličnog standarda, građani su sve manje spremni da prihvate takve argumente.

„Bio bi bolji mali gubitak. Iako se nalazimo u recesiji, ne mislim da ima smisla davati priliku ljudima za ilegalno ulaganje novca u banke“, smatra jedna Švajcarkinja.

Oko 65 odsto građana je za pružanje pomoći organima drugih država kada se radi o sumnji u utaju poreza. Do sada je to, naime, vredelo samo za „poresku prevaru“.

Čini se da su te promene raspoloženja u javnosti polako postali svesni i političari. Švajcarski predsednik, koji je istovremeno i ministar finansija, Hans-Rudolf Merc nedavno je po prvi put govorio o mogućim promenama kada je reč o bankarskoj tajni i izrazio spremnost na pregovore o toj temi.

Prethodno su pojedine članice grupe G-20, među kojima i Nemačka i Francuska, od Švajcarske zatražile promene i zapretile da bi se u protivnom ta država na predstojećem sastanku na vrhu G-20 početkom aprila u Londonu mogla naći na „crnoj listi“.

Zaštitnik svih utajivača poreza?

Švajcarska je jedina država na svetu u kojoj postoji razlika između „utaje poreza“ i „poreske prevare“. Ta se podela odražava i na mogućnost pružanja pomoći pravosudnim organima drugih zemalja. Švajcarski zakoni dopuštaju pravnu pomoć samo ako se radi o prevari.

Predsednik švajcarskih socijaldemokrata Kristof Levrat zahteva da se već jednom ukinu ta pravne finese, a njemu se pridružio i ugledni ekonomski stručnjak Peter Ulrih. On ističe da će u protivnom nastradati kompletna domaća privreda.

„Postoji opravdana bojazan da će Švajcarska steći glas zaštitnika svih utajivača poreza ovog sveta i to ne bez razloga."

Naravno, posledica delimičnog ukidanja bankarske tajne mogla bi da bude povlačenje milijardi iz švajcarskih banaka. Zato Peter Ulrih predlaže prelazne rokove. Osim toga, on traži da i sve druge potencijalne „poreske oaze“ poput Luksemburga i Austrije postupe isto kao i Švajcarska. U jedno je siguran: Bankarskoj tajni je odzvonilo i to do kraja ove godine.

Zanimljivo je da bi susedni Lihtenštajn kao finansijsko tržište uskoro mogao da uživa bolji ugled od Švajcarske. Ta kneževina najavila je da će i u slučajevima puke utaje poreza ubuduće sarađivati sa stranim pravosudnim organima.