Kraj „bračne krize“ Francuske i Nemačke?

Sve je izgledalo kao novi početak: nemačka kancelarka i francuski predsednik maksimalno su se angažovali za mir u Ukrajini. Bilo je iznenađenje kada su se njih dvoje 11. februara uputili na razgovore sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom, a zatim i sa ruskim predesednikom Vladimirom Putinom. Izgledi na uspeh njihovog posredovanja od početka su bili mali, to je sada i potvrđeno. Ipak, francusko-nemačka akcija je hvaljena kao izraz odgovornosti, političke hrabrosti, ali i kao zbližavanje između Berlina i Pariza posle mnogo svađa.

I to što su bili jedno uz drugo, posle islamističkih napada na francuski satirični časopis „Šarli ebdo“ u januaru, takođe je znak jedinstva. To nije uvek bilo tako. Susreti Merkel i Olanda bili su uglavnom rutinski. Različite pozicije u ekonomskoj i fiskalnoj politici, oduvek su bili razlog za neslaganje: Nemci nadmeni pametnjakovići, Francuzi tvrdoglave inadžije.

Stare uloge su prevaziđene

Da li njih dvoje dobro funkcionišu samo u krizama? Francuskinja Kler Demesmaj iz nemačkog Saveta za međunarodne odnose kaže: „Kroz ove krize, francusko-nemački odnosi pod Angelom Merkel i Fransoa Olandom dostigli su novi nivo. I kod sukoba u Ukrajini, kao i u napadima u Parizu, u pitanju su bezbednost i mir, dakle vrednosti koje nas ujedinjuju.“

Angela Merkel je već duže angažovana kao dominantni pregovarač u ukrajinskoj krizi. To što je sada uključila i Olanda i dala mu važnu poziciju, jeste vrlo lukav potez, smatra Frenk Basner, šef Nemačko-francuskog instituta u Regensburgu. Oboje time žele da pokažu: „Nije ovo solo akcija, ne radi se o nemačkim interesima, u pitanju su evropski interesi.“ Da je Merkel sve radila sama, izgledalo bi, „kao da Nemačka potpuno dominira evropskom politikom, a to nikad nije dobro“.

Kler Demesmaj naglašava da se zajednička diplomatija ne praktikuje samo u Ukrajini. Ministri spoljnih poslova Loran Fabius i Frank-Valter Štajnmajer nastupaju zajedno, ne samo u Kijevu, već, na primer, i u Severnoj Africi. „Oni žele da pokažu da su stare uloge – Nemačka je odgovorna za istok, a Francuska za jug – zastarele.“

Grčka nije unela raskol

Međutim, takve akcije ne mogu sakriti razlike u ekonomskoj politici. Francuska vlada je dugo igrala na vladine programe podsticaja konjunkture i borila se protiv, navodno od strane Nemačke nametnute jednostrane evropske politike štednje. Francuska ima velike teškoće da sprovede reforme. To je delimično zato što francuski politički sistem počiva na političkoj polarizaciji i uvek dovodi do konfrontacije desnice i levice. Zbog toga se većina konzervativca protive planovima socijalističke vlasti, čak i ako sami plediraju za reforme.

Još nešto se promenilo u Francuskoj: islamistički napadi u Parizu nisu samo politički i društveno zbližili Francuze. Oland, do tada najnepopularniji predsednik u poslednjih nekoliko decenija, iznenada je stekao veći ugled u javnosti: zbog svoje mudre i odlučne akcije. Frenk Basner iz Nemačko-francuskog instituta smatra da je inače oslabljeni politički centar u Francuskoj, barem privremeno ojačan i oslabljen krajnje desničarski Nacionalni front.

Za sada se ne može reći da li će to uticati na naredne predsedničke izbore 2017. Francuskinja Kler Demesmaj: „Napadi ć́e oblikovati političku kulturu Francuske na duži rok, ali je nisu fundamentalno promenili.“ Nemačka kancelarka će tokom posete Parizu biti suočena sa politički i ekonomski nesigurnom i podeljenom zemljom. Ali, bar što se tiče atmosfere, raspoloženje između dveju zemalja – i između Merkel i Olanda – značajno je poboljšano.