Kraj nemačkog privrednog rasta
5. april 2019.
Vodeći ekonomski instituti u Nemačkoj proglasili su kraj višegodišnjeg ekonomskog rasta u Nemačkoj. Za tekuću 2019. godinu prognozirali su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo 0,8 odsto – pre samo nekoliko meseci očekivali su 1,9 procenata.
„Uzlet nemačke ekonomije je završen“, kaže zamenik predsednika Instituta za ekonomska istraživanja Hale (IVH), Oliver Holtemeler predstavljajući zajedničku analizu nekoliko vodećih instituta koja je objavljena u četvrtak (4.4). „Ipak, smatramo da je opasnost od izražene recesije za sada niska.“ Za 2020. godinu stručnjaci i dalje predviđaju rast od 1,8 odsto. Analizu su inače uradili instituti u Esenu, Berlinu, Minhenu, Kilu i Haleu.
Spoljne i unutrašnje pretnje
Ukoliko dođe do neregulisanog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, odnosno tzv. „tvrdog“ Bregzita, ekonomski rast u Nemačkoj verovatno će biti „znatno niži“ nego što se ranije procenjivalo, kako u ovoj, tako i u narednoj godini, smatraju ekonomisti. Oni takođe uočavaju rizike i u nerešenom trgovinskom sporu između dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kine. Na nacionalnom, nemačkom nivou, privredu usporavaju: nestašica kvalifikovanih radnika, problemi s isporukama roba i poteškoće u automobilskoj industriji.
Uprkos rastućoj zabrinutosti, ministar ekonomije Peter Altmajer očekuje da će se ekonomska situacija uskoro popraviti. „Usporavanje makroekonomskih kretanja koje je zabeleženo u drugoj polovini 2018. postepeno će se prevazići, kasnije tokom ove godine“, rekao je Altmajer nakon objavljivanja zajedničke dijagnoze stručnjaka. „Ekonomija će ove godine ponovo oživeti, ali bez visoke dinamike koju smo imali poslednjih godina“, rekao je taj političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Rizici zbog ekonomske politike
„Nemačka ekonomska politika takođe stvara rizike, na primer, opterećujući dugoročnu stabilnost zakonskog penzijskog osiguranja značajnim beneficijama, koje neće moći da se finansiraju prihodima od doprinosa“, kritikuju instituti. „To ukazuje na povećanje poreza koje će Nemačku učiniti manje atraktivnom za investicije“. Politika bi zato, savetuju ekonomisti, trebalo da više da se usmeri na poboljšanje uslova za investitore.
Očekuje se doduše nastavak rasta zaposlenosti, ali usporenijim tempom. Broj zaposlenih će se do 2020. godine povećati na 45,5 miliona, što bi bilo oko 700.000 više nego u 2018. U istom periodu, očekuje se smanjenje broja nezaposlenih na 2,1 milion. Uprkos slabijem rastu ekonomije, stručnjaci očekuju i nastavak snažnog suficita državne kase. U tekućoj godini, plus bi trebalo da bude 41,8 milijardi evra, a 2020. nešto manji – 35,6 milijardi evra.
Ovakva zajednička dijagnoza stručnjaka obično služi saveznoj nemačkoj vladi kao osnova za sopstvene prognoze, a to zatim čini i osnovu za procenu poreza. Vlada je skoro prepolovila svoju procenu za ovu godinu na 1,0 odsto, a u narednoj godini očekuje rast od 1,6 procenata.
Veliki pad narudžbi u industriji
Istovremeno, Savezno ministarstvo privrede saopštilo da je nemačka industrija u februaru imala neočekivano najveći pad u periodu nešto dužem od poslednje dve godine.
Narudžbine unutar Nemačke u februaru su pale za 1,6 odsto, dok su inostrane pale čak za šest procenata. Posebno su se smanjile narudžbine iz zemalja van evrozone – za 7,9 odsto.
Ministarstvo je saopštilo da se slabijom potražnjom treba računati i u narednim mesecima, zbog loše globalne ekonomije, trgovinskih sukoba i Bregzita.
Ekonomisti su se iznenadili
Ispostavilo se da je ova silazna putanja nemačke ekonomije iznenadila stručnjake. „Podaci su gorko razočaranje“, rekao je Andreas Šojerle iz DekaBanke. „Još jednom je globalna ekonomija nemačku industriju bacila na kolena. Globalni ekonomski preokret je ekstreman i uglavnom ga pokreće azijski region.“
Jens-Oliver Niklaš iz berlinskog i brandenburškog udruženja LBBV ocenjuje da je to težak udarac: „Industrijska konjuktura je gotovo u slobodnom padu“. Za dobar deo toga verovatno je kriva velika neizvesnost zbog Bregzita.
Neki stručnjaci polažu nade u Kinu – jer, ona je smanjila PDV i najavila milijarde investicija u infrastrukturu. „Sve zavisi od toga koliko će potrajati dok te podsticajne mere kineske vlade budu imale pozitivan učinak na Evropu“, ocenjuje glavni ekonomista VP banke Tomas Gicel. Kina je najvažniji trgovinski partner Nemačke.
ul/hb/dr (rtr, dpa)