Kraj politike konflikta?

Lideri Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratskog fronta (DF) i Saveza za promjene (Srpska demokratska stranka – SDS, Partija demokratskog progresa – PDP i Narodni demokratski pokret – NDP) potpisali su u nedelju (9.11.) u Sarajevu „Programske principe za djelovanje zakonodavne i izvršne vlasti u BiH u mandatnom periodu 2014-2018“. Potpisom tog dokumenta, predsednici PDP Mladen Ivanić, NDP Dragan Čavić, SDS Mladen Bosić, DF Željko Komšić i zamenik predsednika SDA Bakir Izetbegović dogovorili su koaliciju za uspostavljanje vlasti na državnom nivou. Potpisnici smatraju da bi taj dokument trebalo da označi početak novih, konstruktivnih odnosa i „kraj politike konflikta u BiH“.

Programskim principima definirani su glavni ciljevi izvršne vlasti u naredne četiri godine, među kojima su stabilizovanje javnih finansija, smanjenje javne potrošnje, oporavak privrede i zapošljavanje, put BiH ka Evropskoj uniji, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, otklanjanje posledica poplava, realizacija Aneksa VII Dejtonskog sporazuma (povratak izbeglica), osiguranje ravnopravnosti naroda i građana u BiH i rešavanje pitanja vojne imovine. SDA, DF i Savez za promjene prihvatili su nemačko-britansku inicijativu za BiH i izrazili spremnost da sa evropskim partnerima dogovore i sprovedu mapu puta za plan reformi potrebnih za napredovanje BiH u procesu prodruživanja EU. Potpisnici su pozvali Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) BiH i druge stranke da podrže te programske ciljeve.

Sporni NATO

Komentarišući programske principe potpisane u Sarajevu, predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik kazao je da SDA želi da destabilizuje RS i „razbije političke strukture“ u tom entitetu. Za Dodika su neprihvatljivi pojedini principi na kojima SDA insistira, među kojima je i deblokada Akcijonog plana za članstvo u NATO. „Mi smo rekli da nećemo da biramo člana Predsedništva BiH u Državnom parlamentu i da ne želimo odvojeno da rešavamo pitanje vojne imovine od imovine u cjelini, jer se na taj način želi deblokirati Akcijski plan za članstvo u NATO, dok bi visoki predstavnik trajno ostao u BiH“, rekao je Dodik.

Da bi rešili pitanje perspektivne vojne imovine, lideri SDA, DF i Saveza za promjene obavezali su se da „u najkraćem roku treba sprovesti jednoglasno donesenu odluku prethodnog saziva Predsedništva BiH o knjiženju 63 lokacije perspektivne vojne imovine kako bi se prekinuo reformski zastoj nastao zbog nesprovođenja te odluke“. Rešavanje pitanja vojne imovine bi, prema oceni sarajevskog profesora odbrane i sigurnosti Nedžada Ahatovića, predstavljao „krupan korak BiH na putu ka NATO“.

„Ako su zvaničnici SDA, DF i Saveza za promjene saglasni da se princip rešavanja perspektivne vojne imovine reši onako kako je to precizirano u potpisanim 'programskim ciljevima', onda to znači da bi mogao biti ispunjen i poslednji uslov za aktiviranje MAP-a (Membership Action Plan – Akcioni plan za članstvo). Nakon aktivacije MAP-a, BiH bi u određenom trenutku mogla da dobije poziv za prijem u punopravno članstvo u NATO, što je opcija koja Miloradu Dodiku ne odgovara. 63 lokacije perspektivne vojne imovine ostale bi u vlasništvu države BiH, a donošenje takve odluke do sada je u Parlamentu BiH blokirao Dodikov SNSD. Time je, naravno, bio blokiran i put BiH ka NATO što je ugrožavalo i ukupnu političku, socijalnu i ekonomsku stabilnost BiH“, kaže Ahatović za Dojče vele.

Poziv Hrvatima

Jedan od lidera Saveza za promjene, predsednik PDP Mladen Ivanić, rekao je nakon sastanka u Sarajevu, da potpisnici programskih ciljeva za delovanje u narednom mandatnom periodu očekuju i podršku HDZ BiH. „Mi očekujemo da se tom sporazumu priključe legitimni predstavnici hrvatskog naroda i jasno smo rekli da očekujemo da HDZ BiH na sebe preuzme ulogu legitimnog predstavnika hrvatskog naroda. Pozivamo ih, bez ikakvog uslovljavanja, potpuno otvoreni“, rekao je Ivanić.

Međutim, zvaničnici HDZ BiH još se nisu oglasili nakon dogovora SDA, DF i Saveza promjene. Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović ranije je rekao da je pokušaj SDA i DF da naprave okosnicu koalicije na državnom nivou bez pobedničkih stranaka među Hrvatima i Srbima „nepotrebno prejudiciranje“. „Onaj ko ima vlast u RS je naš partner, ko god to bio. Sada bi besmisleno bilo bez te vlasti praviti neku drugu vlast, jer bismo time po strani stavili dio države koji se zove RS“, rekao je Čović.

Moguća nova kriza?

Komentirajući dogovor SDA, DF i Saveza za promjene, politički analitičar Almir Terzić kaže da bi se u BiH vrlo lako mogao ponoviti scenario nakon opštih izbora 2010. godine. „Savez za promjene želi formiranje vlasti odozgo, a HDZ BiH i SNSD odozdo. HDZ BiH i SNSD traže, takođe, da vlast na svim nivoima u BiH bude koherentna, odnosno da sadrži iste političke opcije na državnom, entitetskim i kantonalnim nivoima u Federaciji BiH. Kako bi osigurao preimućstvo u RS, Savez za promjene želi da privuče Socijalističku partiju, ali mandat za sastav entitetske vlade u RS poverava predsednik tog entiteta. Sigurno je da Dodik to neće učiniti ako SNSD ne bude participirao u toj vladi. S druge strane predsednik RS, u slučaju nemogućnosti donošenja odluka, može da raspusti entitetsku Skupštinu čime bi mogao da bude otvoren proces novih izbora i neizvesnog stanja u celoj državi“, ističe Terzić za Dojče vele.

Razgovori političkih stranaka o formiranju vlasti na svim nivoima u BiH intenzivirani su nakon opštih izbora u toj zemlji 12. oktobra 2014. godine. Centralna izborna komisija BiH će u ponedeljak (10.11.), dva dana pre isteka zakonskog roka, da saopšti potvrđene izborne rezultate.