Krimski Tatari traže zaštitu od Turske

Konflikt između Ukrajine i Rusije zbog Krima se zaoštrava. Istovremeno, raste i zabrinutost zbog otcepljenja tog poluostrva od Ukrajine. Posebno je zabrinuto oko 300.000 krimskih Tatara. Radi se o potomcima ljudi koji su tokom Osmanlijskog carstva (oko 300 godina) preuzeli turski jezik i islam kao svoju veru. Zbog toga se smatraju Turcima, navodi se u dokumentu turskog Ministarstva spoljnih poslova. Tatari čine 13 posto stanovništva na Krimu. Ankara se etnički i kulturno oseća povezana sa, kako ih nazivaju, krimskim Turcima, i nastoji da se konflikt reši mirnim putem.

Diplomatski razgovori

Početkom sedmice, turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu sastao se u glavnom gradu turske sa 50 predstavnika Tursko-krimskog udruženja u Ankari. Davutoglu je tom prilikom istakao da će Turska uvek biti na strani krimskih Tatara. „Gde god da se nalaze naša braća i sestre, bićemo prvi koji će pomoći“, rekao je Davutoglu.

Neposredno pre toga boravio je u Kijevu gde se sastao sa članovima nove vlade. Tamo je istakao da treba zaštititi teritorijalni integritet Ukrajine. Istovremeno, turski ministar spoljnih poslova kritikovao je Rusiju i dodao da treba pronaći mirno rešenje konflikta diplomatskim putem.

Deo diplomatskih aktivnosti bio je i telefonski razgovor turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Mediji prenose da je Erdogan upozorio na mogućnost destabilizacije regiona i zatražio od Putina da omogući miran suživot Ukrajinaca, Tatara i Rusa.

Kijev takođe želi posredničku ulogu Turske. Prema navodima turske novinske agencije Cihan, ukrajinski ambasador u Ankari pozvao je tursku vladu da se uključi u međunarodne napore da se zaustavi eskalacija napetosti sa Rusijom. On je upozorio da će krimski Tatari biti u „velikoj opasnost“ ako Rusija zauzme Krim.

Krimski Turci u fokusu turske javnosti

Takva upozorenja čuju se i u Turskoj. U izveštavanju o događajima u Ukrajini, turski mediji sve više se fokusiraju na izveštaje o krimskim Turcima. Istovremeno i predstavnici krimskih Tatara pokušavaju da se o njima u turskoj javnosti što više govori. „U Ankari, Istanbulu, Antaliji i drugim turskim gradovima, građani su spremni da izađu na ulicu i demonstriraju. Sve organizuju krimska udruženja u Turskoj“, kaže za DW profesor istorije Hakan Kirimli koji je i sam krimski Tatar i član krimskog udruženja u Ankari.

On kaže da je pet miliona krimskih Tatara koji žive u Turskoj, ljuto zbog aktuelnog političkog razvoja. „Oni demonstriraju protiv ruske invazije u njihovoj domovini. Zalažu se za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje“, kaže Kirimli i dodaje da je jasno da su krimski Tatari protiv ruske aneksije Krima. „Razlog za antiruski stav je loše iskustvo sa ruskim vlastodršcima koje traje preko 200 godina. Oni se boje da će se istorija ponoviti. Boje se za svoju budućnost“, kaže Kirimli.

Duboko ukorenjeni antiruski osećaj

Poluostvro Krim je od 1475. do 1774. godine bilo deo Osmanlijskog carstva. Nakon rusko-turskog rata, Krim je prvo bio nezavisan od Osmanlijskog carstva, a 1783. rusko carstvo ga je prisvojilo i proglasilo ruskom provincijom“, kaže za DW istoričar Karaman Sakul. Staljin je 1944. godine usvojio zakon kojim se krimski Tatari označavaju kao izdajnici Sovjetskog saveza jer je bilo tatarskih grupa koje su se borile na strani nacista“, kaže Sakul. „Nakon toga su svi Tatari proterani sa Krima. Tek nakon raspada Sovjetskog saveza i nezavisnosti Ukrajine, dakle od 1990. godine, počeo je povratak turskih Tatara na Krim“.

„Ukrajina je podržala naseljavanje poluostrva krimskim Tatarima jer je Krim bio uglavnom naseljen Rusima“, kaže Sakul i dodaje: „Ukrajina je želela što više krimskih Tatara na poluostrvu kako bi izbalansirala odnos sa ruskim stanovništvom. Ukrajinci i krimski Tatari su prirodni saveznici protiv ruske invazije u region“.

Turska spoljna politika i krimski Turci

„Tursko-ukrajinski odnosi uglavnom su bazirani na politici prema krimskim Tatarima“, kaže Sakul. „Od 1990. godine, Turska je uglavnom ulagala u kulturu. Postoje i mnoga tatarska udruženja koja se smatraju mostom između Turske i Ukrajine. I Ukrajina podržava takve kulturne projekte. To je zajednički interes kroz kulturne investicije“, kaže istoričar Sakul.

Turska je protiv ruske intervencije u Ukrajini ali želi da izbegne pogoršanje odnosa sa Moskvom. Turski ministar spoljnih poslova Davutoglu kaže da Turska neće dozvoliti da se kriza na Krimu pretvori u tursko-rusku krizu. On je istovremeno ponudio pomoć u poboljšanju ukrajinsko-ruskih odnosa. „Tatari takođe žele da izbegnu konflikt jer znaju da će oni biti prva žrtva“, kaže Halan Kirimli. „Osim toga, oni znaju kakva je mržnja militantnih Rusa protiv njihove etničke grupe. Dakle, niko od njih ne želi rat“, kaže Kirimli.

Autori: Senada Sokollu / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković