Kriva je priroda i kriva je vlast

U katastrofalnom nevremenu koje je u subotu zadesilo Skoplje poginula je 21 osoba. Na vanrednoj sednici vlade je odlučeno da se današnji ponedeljak proglasi za dan žalosti u Makedoniji. Skopski i tetovski region će u narodne dve nedelje važiti kao krizni regioni. Zbog velike količine padavina, tamo su za kratko vreme nastale bujice i poplave koje su nosile sve pred sobom.

Žitelji skopskih četvrti koje su najteže pogođene katastrofalnim nevremenom su zbog kiše i proteklu noć proveli u strahu i neizvesnosti, ali nebo se ovaj put smilovalo – tako da su mogli da nastave sa saniranjem posledica oluje. Građani, vojska i policija, svi su mobilisani u akciji raščišćavanja terena i zbrinjavanja ljudi teško pogođenih nesrećom. Pomoć stiže ne samo od nadležnih i Crvenog krsta, već i od firmi i običnih građana. Svako je pozvan da pomogne koliko može – šteta je ogromna.

Niko nije kriv?

Svi su angažovani na pomoći, ali niko neće ni da pomene, a kamoli da prihvati, odgovornost za ono što se desilo. Za nadležne, jedini krivac je priroda. Oni tvrde da se radi o prirodnom fenomenu, o stihiji koju ljudski faktor ne može da spreči. No, da li je priroda jedini vinovnik ove katastrofe? Da li je samo ona kriva za apokaliptične prizore i veliki broj žrtava i povređenih? Stručnjaci su složni da nevreme ne može da se spreči, ali upozoravaju i na propuste. Adekvatna prevencija, rano upozoravanje i odgovarajuća intervencija bili bi doprineli smanjivanju štete i, što je još važnije, spasavanju života.

„Ovo je velika opomena šta može da se desi u narednom periodu. Razlozi su uglavnom ogoljenost južnih padina Skopske Crne Gore, preterano intenzivno slivanje padavina, neplanska i intenzivna gradnja koja stvara male brane preko kojih se voda naglo preliva, ali i velika urbanizacija sa malim kapacitetima drenažnih kanala koji sprovode vodu u Vardar. Tome treba dodati i sporu i neadekvatnu reakciju Centra za upravljanje krizama (CUK) ali i nepravovremeno i neprimereno izveštavanje meteoroloških službi o onome što se dešava i o količini padavina koja može da se očekuje. Najpre je najavljivano 30, pa 45, da bi na kraju bilo 90 litara kiše po kvadratnom metru, što je zaista ogromna količina padavina za skopsko područje“, kaže za DW Ivica Milevski, profesor geografskog instituta.

„Gradi se gde se stigne“

Deo stručnjaka smatra da niko ne sme da bude oslobođen od odgovornosti, a posebno ne vlast: „Ovo što se desilo je katastrofa, ali da se delovalo zaista preventivno, a ne samo deklarativno, znajući šta se pre godinu dana desilo na Šar-planini, posledice bi definitivno bile manje“, kaže Sanja Rađenović, predsednica Asocijacije arhitekata Makedonije.

Priroda je bila dominantan faktor u ovoj katastrofi, ali treba pomenuti i slabu infrastrukturu: „Ljudi su ginuli zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture. Oluja je jedna stvar, ali nema potpornih zidova, pogledajte koliko klizišta se pojavilo, gradi se gde god se stigne, i, što je još strašnije, ta gradnja se legalizuje za jedan evro. Nema primerene kanalizacije, kanali su zatrpani, katastrofa! Čist populizam za koji se plaća veliki račun. Najstrašnije je što su postojala upozorenja, ali očigledno je da niko neće da ih sasluša.“

Jedno od ključnih pitanja glasi: zašto je glavni udarni talas bio na auto-putu. Zašto se tamo skupila voda, umesto da ode odvodnim kanalima koji prema standardima treba da budu sastavni deo te obilaznice: „Glavni udarni talas je došao sa Skopske Crne Gore, a tamo se stvara veliki broj bujica; planina je posebno u delu kod Stajkovaca i Aračinova vrlo ogoljena i zemljište ne apsorbuje vodu. Zato je voda jurnula nekakvim sabirnim kanalima i udarila tamo. Kada sam bila na terenu, videla sam da je veliki deo kanala, umesto da je raščišćen, često napunjen šutom i raznim otpacima. Umesto da budu maksimalno prohodni, oni su zakrčeni, što izaziva razlivanje po okolnom prostoru i to bilo katastrofalno“, kaže Ivica Milevski. Po njegovim rečima, sada je najvažnije da se nadležni bolje i ozbiljnije posvete prevenciji, pošto sve prognoze ukazuju da će Makedonija u budućnosti biti izložena još žešćim padavinama.