Kriza američke automobilske industrije

Danima već kruže glasine da se koncern Dženeral Motors nalazi pred bankrotom. O tome se govori i na berzi u Vol Stritu u Njujorku. Profesor Piter Moroči, automobilski ekspert sa univerziteta u Merilendu kaže da Dženeral Motors ovih dana doživljava sudbinu drugih velikih i nefleksibilnih američkih industrijskih giganata.

"Izgleda se Dženeral Motors nalazi na istom putu na kome su bili gigant čelične industrije Beslerhem, neke avionske kompanije i telekom koncern Ej Ti En Ti (ATnT), koji su nekada bili veoma uspešni. Ali oni su prespavali realnost globane konkurencije», ističe profesor Moroči.

Akcije teško uzdrmanog koncerna Dženeral Motors trenutno vrede malo na berzi. Koncern je zapravo ove godine planirao da zaradi dve milijarde dolara. Ali već u prvom kvartalu ove godine taj plan je korigovan na milijardu i sto miliona. A koncern pri tom posluje sa minusom velikim kao nikad za poslednjih deset godina. Oni koji pokušavaju da saniraju situaciju nalaze se, ne samo u Dženeral Motrorsu već i u drugom velikom američkom automobilskom koncernu Fordu, pred velikim problemima.

Američko udruženje proizvodjača automobila i sindikati su u boljim vremenima sa Dženeral Motorsom i Fordom zaključili sveobuhvatne ugovore koji se odnose na penzijsko i zdravstveno osiguranje zaposlenih. I upravo to je razlog što sada jedan automobil Dženeral Motorsa košta do dve hiljade dolara više nego auto koji proizvodi Tojota, inače najljući konkurent američkog koncerna. Analitičar automobilske industrije Dejvid Hili kaže da Dženeral Motors mora da skreše davanja koja idu uz plate da bi ostao konkurentan.

"Za svaki model Dženeral Motorsa sada se izdvaja više para za lekarske usluge i lekove, nego za čelik od koga se pravi automobil. A to ogroman hendikep kada je u pitanju konkurentnost na tržištu», kaže Hili.

A tu se do 2007 godine malo šta može promeniti. Jer sporazum, koji je sklopljen u boljim vremenima, važi još dve godine. Sindikati sa svoje strane nisu spremni ni na kakve ustupke. Danas koncern samo za stavke iz tog sporazuma sa sindikatom plaća pet milijardi dolara godišnje. Drugo, na svakog aktivnog radnika Dženeral Motorsa, statistički gledano, dolaze 2,4 penzionera. Konkurent Ford, što se toga tiče stoji bolje. Tu na svakog zaposlenog dolazi 1,2 penzionera. Udeo Dženeral Motorsa na tržištu u Sjedinjenim američkim državama je saobrazan njegovoj ukupnoj situaciji, smatra automobilski analitičar Marijane Keler:

"Šezdesetih godina udeo Dženeral Motorsa na domaćem tržištu iznosio je 60 odsto. Danas je manji od 25 odsto. I taj procenat se neprekidno smanjuje», kaže ona.

60 odsto udela na tržištu automobila u Sjedinjenim američkim državama, koliko je Dženeral Motors nekad imao, danas nemaju zajedno tri najveća američka automobilska koncerna – Dženaral Motors, Ford i Krajsler. Oni svi na svojim ledjima osećaju prodor konkurencije iz Azije. Dok automobili Dženeral Motorsa, uprkos popustu do 5.000 dolara, stoje neprodati na placevima trgovaca automobilima, Tojota je samo u februaru u Sjedinjenim američkim državama zabeležila obrt veći za 11 odsto, Nisan za deset odsto, a Hjundai čak za 19 odsto nego lane. Na parkiralištima sindikata automobilske industrije u Detroitu i Mičigenu stoji natpis koji pokazuje svu frustraciju koju američki radnici u automobilskoj branši imaju u pogledu automobila azijskih proizvodjača. Tamo doslovno piše: «Automobili strane proizvodnje biće uklonjeni sa parkirališta uz plaćanje globe».

Jedina svetla tačka američke automobilske industrije je trenutno filijala nemačkog Dajmlera, Krajsler. Ovaj koncern, koji je u vreme svoje krize 2000.-te godine, da bi sanirao stanje angažovao nemačkog stručnjaka Ditera Cečea, danas ponovo posluje pozitivno. Dok Dženeral Motors i Ford gube udeo na američkom tržištu, Krajsler ga povećava i on trenutno iznosi 12,8 procenata. Ceče je po svom dolasku na čelo Krajslera, u dogovoru sa sindikatom ukinuo 40.000 radnih mesta. On to medjutim drukčije formuliše:

«Ja smatram da niko ko razmišlja normalno se ne oseća lagodno u kompaniji koja gubi dosta novca».

O poslednjih pet godina produktivnost u Krajsleru je porasla za 30 odsto. To konkretno znači: dok je 90-tih godina u Krajslerovim fabrikama za izradu jednog automobila bilo potrebno 48,5 sati, danas je to vreme smanjeno na 35,9 odsto, što je manje nego u Dženeral Motrosu i Fordu. A plan je da se do 2007 to vreme smanji na 30 sati. To bi onda bio nivo azijske konkurencije Tojote i Nisana. Ceče kaže da je Krajsler za poslednjih pet godina od progonjenog postao gonilac. A to za američku automobilsku industriju ukupno uzev već odavno ne važi.