Kriza evra određuje izbore u Holandiji

Holandska vlada desnog centra pala je u aprilu ove godine zbog paketa štednje Evropske unije, pa je trenutno na vlasti privremena vlada sastavljena od predstavnika više stranaka s dosadašnjim premijerom Markom Ruteom na čelu. Kako bi se budžetski deficiti smanjili na ispod tri odsto planirano je smanjenje javne potrošnje od oko 14 milijardi evra. U znak protesta zbog tih planova, desničarska „Slobodarska stranka“ Gerta Vildersa, uskratila je vladi podršku. Vanredni parlamentarni izbori održavaju se danas, 12.9.

Filip Remark, glavni urednik nadregionalnog dnevnog lista „Folkskrant“ koji izlazi u Amsterdamu, u razgovoru za DW kaže da činjenica da cela Evropa pati zbog krize evra, ima uticaja i na holandske izbore.

„Postoje dve populističke partije koje koriste krizu evra da se profilišu. Jedna je stranka desničarskog populiste Gerta Vildersa koji poziva na povlačenje Holandije iz Evropske unije i ima za cilj vraćanje guldena. Druga stranka je Socijalistička partija koja je slična levici u Nemačkoj.“

Evroskepticizam u Holandiji

Na pitanje da li se duge stranke u Holandiji takođe bune zbog Evropske unije Remark kaže: „One naravno u javnim debatama moraju da kažu da bi povratak guldena bio strašan, da bi to koštalo i dovelo u pitanje naše penzije. To je rekao i premijer Mark Rute. Međutim, i on pokušava da iskoristi krizu evra za svoje ciljeve. U jednoj televizijskoj debati rekao je da Grci neće dobiti više ni evra. Mnogi kritičari kažu da on to u stvarnosti ne može da garantuje, da takve izjave nisu primerene za jednog državnika i da su loše za Evropu. U ovom trenutku postoji antievropski trend u političkom razmišljanju. Mi smo mnogo veći evroskpetici nego što smo to ranije bili.“

Remark kaže da je činjenica da sve stranke u Holandiji krizu evra proglasile izbornim problemom i da to sugeriše da je politika glas naroda i da će trend skepse prema evru biti nastavljen:

„Nekada smo, zajedno sa Nemačkom da tako kažem, bili, da tako kaže, najbolji Evropljani u razredu. Zbog krize evra to se promenilo. Mnogi ljudi kažu, verovatno i u Nemačkoj, da Grci jesu dobili naš novac, ali da ne čine dovoljno da reše svoje probleme. Čuju se i tvrdnje da nismo smeli da usvojimo evro, da nismo razmišljali, da nas je evropska elita gurnula u to i da se nismo dovoljno informisali. Taj prezir, delimično s pravom, dovodi do skepticizma i izdvaja lidera krajnje desnice Gerta Vildersa. Značajno je da Vilders u predizbornoj kampanji gotovo uopšte nije govorio o spoljnoj politici i islamu nego je bio fokusiran na krizu evra i povlačenju Holandije iz Evropske unije.“

Strogost – da, dalje ujedinjenje – ipak ne

Nemačka kancelarka Angela Merkel u vreme krize ima važnu ulogu. Remark opisuje razmišljanja Holanđana tim povodom:

„S jedne strane, Holanđani su mirni jer je Merkelova tu, zato što smatraju da će južnoevropske evro-zemlje pod njenim okriljem postati kao Nemačka. Holanđani imaju slične ideje kao nemačka kancelarka i u celoj debati se osećaju pomalo nemački. Mi smo zadovoljni zbog strogoće nemačke kancelarke. S druge strane, Merkelova želi, kao i cela nemačka politička elita, da se unapredi političko ujedinjenje Evrope. Holanđani i naš premijer Rute na to gledaju kritički. Takva unija nas pomalo plaši. Mnogi komentatori i intelektualci smatraju da je Merkelova u pravu zato što je politička unija u ovakvoj situaciji najbolja opcija. Ali Holanđani osećaju drugačije. Oni su zabrinuti zbog gubitka suvereniteta.“

Autori: Ralf Bozen / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković