Kriza, hipoteke i jedna Utopija

„Rat protiv dužničke krize: španske porodice ne žele da izgube svoje kuće“, piše internet-portal Dojče mitelštands nahrihten: „Nezaposlenost u Španiji se u prvom kvartalu povećala na 24,4 odsto, što je najviši procenat u poslednjih 18 godina. Poljuljani španski bankarski sektor, koji sedi na milijardama kredita bez pokrića, zbog toga bi mogao da sklizne u još dublju krizu. S jedne strane, moglo bi da se prekine plaćanje hipoteka a s druge strane nekretnine koje su garantije tih hipoteka gube vrednost, što u slučaju nemogućnosti otplate kredita takođe može da stvori probleme.“ Predstavnici banaka na ovakve dileme uglavnom odgovaraju da su – prenaduvane. Tako Alfredo Sanz iz banke „Santander“ to naziva besmislicom i odgovara da se „hipoteke plaćaju u dobrim kao i u lošim vremenima“. On kaže da je u prvom kvartalu izostanak plaćanja hipoteka zabeležen u manje od tri odsto slučajeva. List citira jednog britanskog stručnjaka koji govori o mogućnosti da su banke jednostavno frizirale podatke tako da „krediti u knjigama doro izgledaju, iako su u stvarnosti loši“.

U španskom knjigovodstvu izostale hipoteke imaju vrednost od 600 milijardi evra. „J.P. Morgan predviđa da će nezaposlenost da naraste preko 30 odsto. Alfredo Sanz i pored toga tvrdi da neće biti većeg odlaganja isplate rata ili obustavljanja otplate kredita. Prema rečima Lorene Muljor iz španskog Saveza vlasnika nekretnina, Španci, kada postanu insolventni, hoće da otplaćuju svoje hipoteke jer ne garantuju samo svojim nekretninama, već kompletnom svojinom. Osim toga, ako izgube radno mesto, oni mogu da se oslone na podršku svojih porodica. Vrednost „Santanderovih“ hipoteka je krajem 2011. bila 59,4 milijarde evra. U martu 2,6 odsto hipoteka nije otplaćivano. Godinu pre toga – 2,7 odsto. Vrednost hipoteka Banka „Bilbao viskaja argentarija SA“ iznosila je 79 milijardi. Da li sa istim sumnjama kao i gore pomenuti britanski stručnjak, tek, investitori i pored dobre stope otplata nemaju mnogo poverenja i povećavaju kamatnu stopu kada kupuju obveznice koje su osigurane španskim hipotekama.“

Špigel onlajn piše o „Životu u crvenoj utopiji“: „Čitava Španija pati zbog privredne krize. Čitava Španija? U andaluzijskoj varošici Marinaledi vlada Huan Manuel Sančez Gordiljo, a njegovi stanovnici imaju posao, kuće i zelene bašte. Kako je to uspelo ovom komunisti?“ Portal prenosi da su po tim kućama ispisane parole. Najčešća glasi: „Na putu ka utopiji“, ali čak i na grbu opštine piše: „Utopija na putu ka miru“. „Utopija Marinalede je počela osamdesetih godina. Nadničari koji su radili na poljima zauzeli su kuću koja je pripadala jednom madridskom aristokrati. Zemlja onima koji je obrađuju – bila je njihova parola. Policija je uspevala da ih istera iz vile, ali su oni bili uporni i stalno iznova zauzimali posed od 1.250 hektara, vršili pritisak na političare, štrajkovali glađu… Predvodio ih je Huan Manuel Sančez Gordiljo. Španska vlada je naposletku oduzela imovinu aristokrati i predala je u ruke opštini. Otada njome raspolažu stanovnici Marinalede u formi kooperative.“

Gradonačelnik kaže da se sve važne odluke donose na zasedanjima mesne skupštine. Ljudi sami određuju visinu poreza i za šta će biti upotrebljen novac. Poljoprivrednici Marinalede za šest sati rada zarade 47 evra. Sve što pretekne, upotrebi se za dobro zajednice. Tako je omogućeno da gradić sa nešto manje od 3000 stanovnika dobije više sportskih terena, jedan veliki park i više manjih lepo uređenih zelenih površina. „Ljudima ovde ne treba mnogo novca“, kaže Gordiljo, „drugde stenju pod teretom hipoteka i kredita, a ovde za građevinski materijal za naše kuće plaćamo 70 godina 15 evra mesečno, a zatim one pripadaju nama. „Čovek zna šta govori, jer sam živi u jednoj od lepo opremljenih kuća koje su stanovnici Marinalede sagradili sami – grad stavlja na raspolaganje zemljište i materijal, kao i radnu snagu. Na taj način je već nastalo 350 kuća.“

„Ljude možete ubediti samo ako ste im uzor, tvrdi Gordiljo, koji je nedavno postao i poslanik andaluzijskog parlamenta. Njegova plata nije veća od plate njegovih sugrađana. Danju i noću je u službi revolucije. Drukčiji svet je moguć! piše na ulazu u Kuću naroda, u kojoj se održavaju redovne skupštine.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević