Kriza je Amerikance pretvorila u Evropljane!

Međutim, ako zastanete i upitate nekog prolaznika da li je i na koji način recesija promenila njegov život dobićete pomalo neočekivane odgovore. „U poslednje dve godine sam retko odlazila restorane“, kaže je jedna prolaznica. „Sada pre nego nešto kupim dobro razmislim da li mi je ta stvar zaista potrebna“, kaže jedan mladi Amerikanac, dok jedan prolaznik dobacuje da je zbog krize „odlučio da još neko vreme koristi stari televizor mada bi jako želeo da ima jedan od onih ogromnih tankih modela.“

„Pre recesije, Amerikanci su jednostavno kupovali sve što im se dopada. Novac nije bio nikakav problem“, objašnjava Brajan Njuberi, stručnjak za marketing u agenciji Nortlič u Sinsinatiju. Ta agencija je nedavno objavila rezultate svog istraživanja o promeni navika potrošača u SAD - posle krize.

Ponovo otkrivene čari kuvanja

„Promene su itekako vidljive: na primer kada je o odlascima u restoran reč. Amerikanci su ranije mnogo češće odlazili na ručak ili večeru van kuće. Sada to čine ređe i pri tome obraćaju više pažnje na kvalitet, ali naravno i na cene. Osim toga, mnogi više ne naručuju predjela ili neko skupo vino“, priča Njuberi. Zbog krize, mnogi su ponovno otkrili čari kuvanja, večera kod kuće na koju se sada opet češće pozivaju i prijatelji“.

Međutim, to nije sve. Amerikanci uopšte, po mnogo čemu, sve manje liče na sebe, a sve više na Evropljane. To se u prvom redu vidi u načinu kupovine i to bez obzira o čemu je konkretno reč.

Skoro niko više ne kupuje spontano. Amerikanci više pažnje posvećuju kvalitetu, odnosno, trajnosti nekog proizvoda. Osim toga, ono što je zaista novitet je stav da skupi predmeti i luksuz više nisu najveće ili jedino merilo nečijeg bogatstva i kvalitetnog načina života. Ovakav način konzumiranja je zaista više evropski nego američki.

Altruistični Evropljani i sebični Amerikanci?

Ipak, neke razlike u odnosu na Evropljane još uvek postoje, Dženifer Džejmis iz Severnoameričkog društva za istraživanje konzumiranja u Njujorku kaže da se one pre svega vide u tome da „Evropljani za razliku od Amerikanaca pri kupovini razmišljaju i o svojoj takozvanoj socijalnoj odgovornosti i zaštiti klime i okoline.“

„Za razliku od altruističnih Evropljana, Amerikanci još uvek prvenstveno misle samo na sebe, a na sve drugo, kao na primer zaštitu okoline, su dobrodošle sporedne pojave“, kaže Džejmis.

Međutim, bez obzira na to koliko su ove promene u potrošnji zapravo pozitivne, one s druge strane uveliko koče ekonomski razvoj, odnosno izlazak iz krize. Dve trećine američkog privrede naime zavisi od raspoloženja i kupovne moći domaćih kupaca. A toliko kao sada, Amerikanci već decenijama nisu štedeli. Novost je i kupovanje u gotovini, kreditne kartice su gotovo u potpunosti izgubile na popularnosti budući da su banke izuzetno povisile kamate. Čak i oni koji nisu toliko pogođeni krizom, navodno iz straha ili od šoka zbog ne tako davnih događaja, jednostavno se više ne usuđuju da kupuju kao ranije.

I u budućnosti – evropski princip

Ono što je takođe posebno zanimljivo je, kako kaže Dženifer Džejmis i tendencija da će mlade generacije naverovatnije zadržati ovakav „evropski način kupovanja“.

Mladi su još uvek šokirani krizom koja se dogodila pre dve godine i većini uopšte nije jasno kako su starije generacije ovako nešto mogle dopustiti i pre svega kako ih je kriza zatekla i iznenadila.

Autori: M. Braun, D. Roščić

Odg. urednik: Jakov I. Leon