Kriza na Krimu ugrožava svetsku privredu?

U ponedeljak (3.3.) je ruski indeks RTS pao za 12 posto – na najnižu vrednost u poslednjih šest godina. Isti trend uočen je i na drugim velikim berzama: Indeks „Dau Džons (Dow Jones) zabeležio je minus od jedan posto, indeks evrozone „Jurostoks“ (EuroStoxx 50) pao je za 2,25 procenata, a nemački „Daks“ (DAX) 3,5 odsto. Ali već u utorak oni su počeli da se oporavljaju: Jurostoks i Daks su već na početku radnog dana skočili za jedan odsto, a prekinut je i pad ruske rublje, nakon što je ruska Centralna banka podigla referencijalne kamate sa 5,5 na sedam procenata.

S obzirom na takav razvoj događaja analitičari još ne misle da svetskoj ekonomiji preti ozbiljna opasnost. „Petina gasa koji Evropska unija uvozi dolazi iz Rusije“, kaže glavni ekonomista nemačke Komercbanke Jerg Kremer za Dojče vele: „Ako Ukrajina sada otpadne kao tranzitna zemlja za slanje gasa iz Rusije, otprilike polovina njih može da bude preusmerena na druge gasovode.“ Kremer zato opasnost od problema snabdevanja evropske privrede gasom smatra mogućom, ali ne i preterano verovatnom. Obaveze iz privatnih tržišnih ugovora Rusija je u prošlosti uvek ispunjavala do u tančine jer ruska privreda zavisi od izvoza gasa. S druge strane, smatra Kremer, jasno je da zavisnost Evropljana od ruskog gasa sprečava i njihovo vojno mešanje u konflikt: „Zapad je zapretio isključivanjem Rusije sa samita G8, ali neće vojno intervenisati – nije to ni u prošlosti nikada činio.“

Strahovi nemačkih privrednika

Nemačka trećinu gasa koji joj je potreban uvozi iz Rusije. To bi se, objašnjava Kremer, moglo da se kompenzuje prebacivanjem na severnoameričke izvore gasa. U drugačijoj su situaciji nemačka preduzeća koja imaju svoje ekspoziture u Ukrajini. „U zemlji je oko 500 nemačkih firmi“, kaže direktor Odbora nemačke privrede za istok Rajner Lindner u razgovoru za Dojče vele. U to spadaju na primer „Adidas“ i „Metro“. U Rusiji posluje oko 6.000 nemačkih preduzeća i ona, naravno, strahuju za svoju budućnost. Nemačka je, nakon Rusije, najvažniji trgovinski partner Ukrajine.

Za Ukrajinu je situacija zato ne samo politički, nego i makroekonomski gledano dramatična. Već decenijama je spoljnotrgovinski bilans te zemlje negativna: cene gasa koji Ukrajina uvozi iz Rusije su visoke, a cene ukrajinskih izvoznih proizvoda – žita i čelika – na svetskom tržištu niske.

„Evropska unija bila je i ostala važan partner za modernizaciju Ukrajine“, kaže Lindner: „Prošle godine je trebalo da bude potpisan bilateralni ugovor o slobodnoj trgovini između te dve zemlje – ali to se još nije dogodilo.“ Trajni sukob između Evropske unije i Rusije mogao bi da se negativno odrazi i na celokupni ekonomski razvoj na prostoru istočne Evrope, smatra direktor Odbora nemačke privrede za istok. Trenutni pad ruske valute već sada poskupljuje nemački izvoz u Rusiju.

Bez finansijske podrške Zapada – siguran bankrot

Rejting-agencija „Standard end Purs“ (Standard and Poor's) smatra da je Ukrajina pred bankrotom. Socijalni sistem u toj zemlji je u raspadu, a nema ni rezervi kojima bi mogla da pokrije unutrašnje i spoljne dugove tako da ne može bez pomoći spolja. Novi ukrajinski ministar finansija Jurij Kolobov saopštio je da je njegovoj zemlji ove i iduće godine potrebno 25 milijardi evra. I Lindner smatra da Ukrajini sada hitno treba „svež“ novac koji nije direktno povezan s brzim reformama. „Bez finansijske podrške Zapada Ukrajina će u kratkom roku da bankrotira“, tvrdi on. Trenutno, misija Međunarodnog monetarnog fonda ispituje finansijsko stanje Ukrajine. MMF je, međutim, obavezan da eventualne kredite uslovi reformama.

Autorke: Johana Šmeler / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković