Kriza u SAD – nastavak građanskog rata

Sever protiv Juga. To je deo istorije Sjedinjenih Američkih Država. Ali građanski rat se vodi i danas, smatra Stiven Rihter, urednik internet-magazina „Globalist“. „Morate biti svesni činjenice da ljudi koji se danas protive Obaminoj reformi zdravstva i koji pokušavaju blokiraju dogovor o budžetu, dolaze iz istih država koje su nekad pokušavale da sačuvaju ropstvo.“ Tada se radilo o jedanaest južnih država. Danas se njih deset protive zdravstvenom osiguranju za siromašne. „Tu su sve te južnjačke države, osim Arkanzasa. Sukob iz 1865, kada je navodno završen građanski rat, nastavlja se do danas“, ocenjuje Stiven Rihter.

Taj stari sukobu ogleda se u aktuelnom sporu oko budžeta. „Povod je to što se zemlja menja“, objašnjava Rihter. Naime, oko polovine dece u SAD pripadaju manjinama kao što su Afroamerikanci, Južnoamerikanci i Azijati. „Struktura zemlje iz osnova se promenila i ljudi na to nisu spremni. To se vidi u južnim državama, kod starijih belaca, koji su izgubili svoje poslove u sektoru proizvodnje“, kaže Rihter. Njihov bes upravljen je prema predsedniku koji je crnac i koga proglašavaju socijalistom. „To je sve samo na površini. Radi se u stvari o pokušavju da se u Sjedinjenim Državama spreče promene – one sociološke, društvene…“

Borba protiv snažne centralne vlade

Slično gledište ima i politikolog Džejms Turber sa Američkog univerziteta u Vašingtonu. Građanski rat se i dalje odigrava u redovima konzervativaca, kaže on „a vode ga političari koji su sasvim na desnici. Oko 30 do 40 njih se u Predstavničkom domu Kongresa bore protiv onih koji su konzervativni, ali ne i radikalni.“

U slučajevima kao što je trenutni sukob oko budžeta ima malo šansi za kompromis. Umerenih političara nema. „Pre trideset godina, oko 30 odsto članova Kongresa pripadalo je umerenoj struji. Oni su bili ključni da bi se nešto uradilo. Danas je to samo oko dva odsto.“

Paralele sa građanskim ratom

Zapravo, sličan odnos vladao je i 1860, uoči izbijanja građanskog rata, podseća Turber. Gorivo za konflikt su izborni okruzi – oni su prekrajaju svakih deset godina, nakon popisa stanovništva. Granice povlači partija koja je trenutno na vlasti u toj državi. Da bi se osigurala većina, biračko telo se raspodeljuje za račun stranke. Posledica toga jeste da se prave borbe između rivala dešavaju tokom izbora za kandidata unutar partije, koji se u SAD zovu „primarni izbori“. Na njima lakše pobeđuju kandidati koji naginju ekstremizmu. „Za političare u primarnim izborima glasaju birači koji su sasvim levo ili sasvim desno“, objašnjava Turber. „U principu, ti izbori ne odražavaju stavove širokih masa.“

Stvari mogu da funkcionišu i drugačije, što se vidi na primeru Kalifornija. Tamo postoje posebne komisije koje se brinu da u izbornim okruzima budu zastupljene razne grupe. Ali ni to nije dovoljno. „U Predstavničkom domu Kongresa ima možda pedesetak mesta koja se mogu osvojiti. Za ostala se uvek zna kojoj će partiji pripasti“, kaže politikolog Turber.

Poplava secesionista

Ideološki rovovi su sve dublji, upozorava Turber. „Ovo cepanje je izraženije među političkom elitom, nego u narodu. Trenutna struktura nije zdrava za našu demokratiju.“ Nekadašnji građanski rat mutirao je u igralište za radikalne političare. Za deaktiviranje te tempirane bombe neophodna je reforma, smatra Rihter: „Ako ova zemlja želi da postigne unutrašnji dogovor, mora da ima izborne okruge u kojima živi prosečna mešavina stanovništva – dakle ne samo liberalne i konzervativne izborne jedinice, koje produbljuju podelu ove zemlje i uništavaju originalnu ideju Amerike.“

U svetlu sukoba o budžetu, kritičari vlasti idu i korak dalje – oni sanjaju o odvajanju od centralne vlade, o sopstvenoj autonomiji gde neće biti obaveznog zdravstvenog osiguranja i ograničenja prometa oružja. Među ekstremnim konzervativcima u Teksasu već se govori o „Republici Teksas“. Jedanaest izbornih okruga u Koloradu već planiraju „Novi Kolorado“, a i na severu Kalifornije pominje se secesija. Tamošnji aktivisti žele da se osamostale od države koja se koncentriše na privrede metropole, kao što je „Silicijumska dolina“ i Los Anđeles. „Tokom građanskog rata, Južnjaci su želeli da se odvoje od Sjedinjenih Država. Sada se to dešava po celoj zemlji, a ne samo na jugu“, tvrdi Rihter. „Svaki konzervativac koji živi u nekoj oblasti neke od saveznih država, misli da mora da postane nezavistan. To je podlo.“

Autori: Antje Pasenhajm / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković