Krizna 2010. za evrozonu

Komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren u februaru je davao umirujuće izjave: „Mogu jedino da kažem: naći ćemo sredstva i način da očuvamo stabilnost evrozone“.

Tako je postalo jasno da problemi u jednoj članici mogu imati uticaj na celu monetarnu uniju. Međutim, nisu svi bili za zajedničke akcije spasavanja i krajem aprila nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je izjavio: „Ukoliko se novac prerano stavi u izlog, Grci neće sa neophodnom prilježnošću obaviti domaće zadatke. Ne podrazumeva se samo po sebi da poreski obveznici u EU plaćaju greške pojedinih zemalja“.

Nekoliko dana kasnije, početkom maja, ipak je odobren paket pomoći za Grčku, koja je – za uzvrat – morala da prihvati program stroge štednje. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble procenio je da je to bila pravilna odluka, čime je pokazao da u vladi postoje podele. „Svi u EU moraju da brane stabilnost evrozone kao celine. To je naš zadatak. Što bolje to učinimo, to bolje za celu EU, pa i Nemačku“, rekao je Šojble.

Međutim, mnogi su već upozoravali da se kriza možda neće zaustaviti u Grčkoj. Tako je luksemburški poslanik Evropskog parlamenta Frank Engel rekao: „Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, sutra bi se moglo dogoditi u Portugaliji, a prekosutra u Španiji. A ako se dogodi u Španiji, dogodiće se u evrozoni, jer cela evrozona zajedno nema novca da spasi Španiju“.

Da li se situacija smirila?

U Briselu je došlo do blage panike. Samo nedelju dana nakon grčkog paketa članice evrozone i Međunarodni monetarni fond dogovorili su se o takozvanom kišobranu spasa u visini od 750 milijardi evra za ugrožene zemlje. Istovremeno, sve vlade obavezale su se na strogu štednju.

Situacija se nešto smirila i u oktobru šef kriznog fonda Klaus Regling dao je izjavu zbog koje se sigurno pokajao: „Polazim od toga da se taj novac neće koristiti i da nijednoj članici evrozone neće biti potrebna pomoć“.

Samo koju nedelju kasnije, u novembru, Irska je zatražila pomoć. I već se strahuje da neće biti dovoljno novca, pogotovo ako bude potreban i Portugaliji i Španiji. Uprkos tome na sastanku na vrhu sredinom decembra predsednici država i vlada odbili su da povećaju sredstva u fondu za pomoć. Tako za kraj godine ostaje samo nada da se situacija na finansijskim tržištima najzad smirila.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković