Krpice iz omražene Amerike
22. jul 2019.
Veliki teheranski bazar važi kao srce iranske privrede. U jednom delu pijace štofovi se prodaju na kilogram. Tu se prodaju tkanine sa falsifikovanim oznakama firmi kao što su Luj Viton, Guči, Šanel, Najk… Vlada velika potražnja za falsifikovanim glamurom.
U prodavnici Najka u „Sana šoping-centru“ u Teheranu izložena je prava roba. „Našu robu nabavljamo direktno iz inostranstva, na primer, iz Dubaija“, kaže mladi trgovac Mehdi u telefonskom razgovoru za DW iz Teherana. Dodaje da su njegovi kupci zahtevni i da te visoke zahteve mogu i da plate: „Naši kupci putuju po svetu i mogu da jednim pogledom prepoznaju pravu robu“.
Zapadni originalni proizvodi za privilegovane
„Sana šoping centar“ je jedan od više novih tržnih centara u Teheranu. Tu, na obroncima planine Elbursa, ranije su bili vrtovi i voćnjaci i kraljevske palate. Danas tu žive političari i funkcioneri Islamske revolucije. Njihovi susedi su često bogati poslovni ljudi koji imaju dobre odnose sa moćnicima. Nije tajna da su u iranskoj privredi korupcija i nepotizam uzeli maha.
I pored sankcija, ta klijentela može da kupi sve što se novcem kupuje – pa i originalne proizvode „Made in USA“. Recimo Najkov ruksak od sedamdesetak evra.
Doduše, to je cena ako se primeni subvencionisani devizni kurs po kojem se za jedan evra plaća 48.000 rijala. Ta cena važi za one kojima devize trebaju, na primer, za kupovinu medikamenata. Na slobodnom tržištu kurs je drukčiji: 145.000 rijala za jedan evro. Zato većina Iranaca ne može sebi da priušti uvoznu robu.
Zemlja se već više od godinu dana nalazi u ekonomskoj krizi. U maju 2018. SAD se jednostrano prekršile atomski sporazum sa Iranom i počele kampanju „maksimalnog pritiska“ uz uvođenje sankcija Teheranu. Zbog toga je vrednost rijala drastično pala. Neki stručnjaci procenjuju da je kupovna moć Iranaca poslednjih meseci opala za 80 odsto.
Sve veća nejednakost
No, kao što se vidi po mušterijama „Sana šoping-centra“, kriza nije jednako pogodila sve Irance. „Volim kvalitet i za njega rado i plaćam“, kaže Saba. Nedavno je prevalila tridesetu; udata je za jednog biznismena, ali neće da kaže čime se on bavi.
Njih dvoje žive u penthausu u teheranskoj četvrti Elahijehu. Tu cena kvadratnog metra stana dostiže i 4.000 evra. „Kao i moje prijateljice, kupujem u inostranstvu kada odem na godišnji odmor.“
Dodaje da ima prijateljice koje nose samo najnoviju modu iz Pariza ili Italije. „Njihovi supruzi primaju platu u evrima ili dolarima; naravno da oni koji primaju platu u rijalima ne mogu da kupuju takve stvari.“
Čak i Ahmad Homeini, praunuk ajatolaha Homeinija, političkog i verskog vođe Islamske revolucije iz 1979, nosi brendove iz SAD. Prošle godine je jedna njegova fotografija izazvala žestoke kritike. Tu se 21-godišnji duhovnik vidi sa modernim naočarama za sunce i majicom marke Najk, u konjičkom klubu, u društvu jedne mlade žene sa džokejskom kacigom.
Njegov pradeda je bio vođa revolucije koja je siromašnim i ugroženim ljudima obećavala bolji život. Ali upravo takvi ljudi sada grcaju pod teretom sankcija SAD.
Jaz između bogatih i siromašnih je sve veći. Od 81 miliona Iranaca tek se dva miliona njih ubraja u grupu sa dobrim primanjima. Četvoročlana porodica u toj kategoriji raspolaže sumom od najmanje 1.300 evra mesečno – prema statistikama objavljenim pre ekonomske krize.
Još tanji je sloj bogatih – onih koji zarađuju devize. Oni ne kriju svoje bogatstvo. Posebno rado se njime diče na društvenim mrežama. „Bogata deca Teherana“ je nalog na Instagramu koji ima 146.000 pratilaca. Tu se vide slike bogatih i lepih mladih ljudi u skupim krpicama i otmenim vilama.
Njihov stil života je san mnogih mladih Iranaca. Ali, većina Iranaca može da kupi samo falsifikovane oznake svetskih firmi ili domaću odeću na koje su te oznake prišivene – i koje se sa velikog bazara u Teheranu isporučuju u sve delove zemlje.