„Krv i Duh“

Težište izložbe je činjenica da je Mendelson ponovo otkrio zaboravaljenog velikana baroka - Baha. Međutim njen naslov nagoveštava još jedan, javnosti malo poznati istorijski aspekt vezan za dvojicu genija.

Međutim, Naslov izložbe je „Krv i Duh – Bah i Mendelson i njhova muzika u Trećem rajhu“ nagoveštava još jedan, javnosti malo poznati istorijski aspekt vezan za dvojicu genija

Čuveni „Svadbeni marš“ je Mendelson komponovao za Šekspirovu dramu „San letnje noći“. Decenijama je ova kompozicija bila najpopularniji muzički komad u nemačkim koncertnim dvoranama. Međutim, kada su 1933. godine nacional - socijalisti došli na vlast, kompozitor Feliks Mendelson, poreklom iz jevrejske porodice, inače kršten, pao je u nemilost. Njegova muzika bila je izložena ruglu, tako da je malo po malo sasvim nestala iz koncertnih programa. Osim jednog izuzetka, publika nije želela da se odrekne „Sna letnje noći“.

Jerg Hanzen, kustos izložbe „Krv i duh“, u Ajzenbahu, citira jednog nacističkog funkcionera:

„Kako bi uklonili ovo, iz nacionalsocijalističke revolucije nastalo vanredno stanje, moramo naložiti prepev. Mendelsonova muzika je genijalna, ali za narodni pokret neprihvatljiva.“

Bah u vreme Trećeg rajha

Zbog čega je izložba o recepciji muzičkih ostvarenja Baha I Mendelsona otvorena u Ajzenbahu? Jerg Hanzen kaže:

„Posetioci su zainteresovani za istoriju Baha u vreme Trećeg rajha. To je teška tema. To nikada nije izašlo u javnost jer je cela priča prilično neprijatna. Bah svakako nije igrao sporednu već glavnu ulogu. Njegova muzika važi za severnjačku. Najveći Nemac među Nemcima. Dela su izvođena na partijskim kongresima, zajedno sa Hendlom. Potrebno je uporediti ga sa Vagnerom. Njegova muzika je, ideološki gledano, nadmašila Vagnera.“

Inicident i slabić

S druge strane, Mendelsonova muzika je od 1933. tretirana kao „incident“ u istoriji ozbiljne muzike. U jednoj vitrini izloženi su poznati koncertni vodiči. Kodirektor izložbe Gerald Foit upućuje na jedan primer:

„Oto Šuman je u toku rata u koncertne vodiče unosi anti-jevrejske stavove. U to vreme je to bilo normalno. A Mendelson je, u prenesenom značenju, bio tipičan primer jevrejskog muzičara, slabića. Majerber navodi to isto. Taj kontinuitet se nastavlja i u njegovim koncertnim vodičima iz 80-tih godina. Posledice takvog pisanja se osećaju i danas.“

Nacional-socijalisti su Bahovu muziku veličali jer on potiče iz porodice velikih muzičara. Istovremeno je isticano da Bahova polifonija vuče korene iz Luren muzike Germana. Tako Rihard Ajhenauer u svom delu „Muzika i rasa“ tvrdi „Fuga je naivna plavuša“.

Autor: Zigrid Hof / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Dijana Roščić