Krvavi sukobi Arapa i Berbera

Opljačkane i ugljenisane prodavnice, kuće i administrativne zgrade i najmanje 22 mrtvih i desetine povređenih – to je trenutni bilans dvodnevnih nereda u alžirskoj provinciji Gardaja. Sukob između Arapa i Berbera u regionu 600 kilometara južno od glavnog grada Alžira tinja odavno, ali se sada pretvorio se u krvavo nasilje.

Jedan predstavnik Berbera se žali da naoružane bande kontrolišu ulaze u grad Guerara: „Situacija je veoma loša. To više nisu sukobi, to je teror.“ Berberi u Alžiru su ljuti i protestuju zbog eskalacije sukoba (slika gore). Predsednik Abdelaziz Buteflika je brzo sazvao ministre, vojsku i policiju na zajednički krizni sastanak. Dogovor je da vojska uspostavi red.

Arapi i Berberi su dugo živeli zajedno u miru, mada se delimično razlikuju po veri i jeziku. Berberi u Alžiru čine oko 30 odsto stanovništva, međutim, u provinciji Gardaja su vekovima u većini. Tamošnji Berberi su sledbenici ibaditiskog islama koji datira iz konfesionalne podele u ranom periodu islama. Arapi su sunitski muslimani.

Mnogi Arapi su se u tu oblast, koja se smatra kapijom Sahare, doselili tek poslednjih decenija. Pored toga, zbog arabizacije stanovništva od strane vlade, mnogi Berberi su se osećali diskriminisanim. Krajem 2013. godine bilo je prvih sukoba i od tada su se Berberi i Arapi uvek iznova napadali. Međutim, nikada nije bilo toliko mrtvih i tako velike štete kao ove sedmice. Očevici kažu da je prvi put od izbijanja sukoba korišćeno vatreno oružje.

Izveštaji o maskiranim napadačima

U početku je bilo nejasno šta se tačno desilo u gradu Guerara u noći između utorka i srede. Alžirski list Al Čabar piše da su maskirane osobe otvorile vatru na stanovnike iz lovačkih pušaka. Prema pisanju lista Al Vatan, maskirani ljudi su na motorima terali stanovnike da napuste svoje domove, a potom su kuće paljene. To zvanično nije potvrđeno. Berberi kažu da je samo u Guerari poginulo šesnaestoro Berbera i troje Arapa. Nasilje se proširilo i po drugim mestima, gde je navodno ubijeno najmanje još troje ljudi.

Obe grupe su međusobno optužuju za latentne tenzije, kaže Merin Abas iz Fondacije Fridrih Ebert, koji iz Tunisa prati razvoj situacije u Alžiru. Arapi kažu da su Berberi, zbog njihove ključne uloge u trgovanju, krivi za siromaštvo Arapa. Abas Berbere naziva imenom koji oni koriste – Imazigeni, što znači slobodni ljudi. „Imazigeni kažu da država Arapima daje prednost, da samo Arapi dobijaju posao u državnoj službi ili unosne poslove. Obe etničke grupe se osećaju diskriminisanim“, kaže ovaj stručnjak.

Abas smatra da nedavno nasilje ima malo veze sa religijom ili etničkom pripadnošću: „To je definitivno socijalni sukob. Mediji doduše uvek naglašavaju veru, ali zapravo se radi o siromaštvu. Vlada u Alžiru je zapostavljenom jugu obećala pomoć, ali ništa se ne dešava“, kaže Abas.

Nema više novca za subvencije

Zato Abas glavnu odgovornost za tenzije prebacuje državi, koja potpuno zanemaruje taj region i ljude. Verovatno da je to tako zbog prazne državne kase jer do sada je vlada nezadovoljstvo stanovništva pokušavala da smiri značajnim subvencijama. Dok je cena nafte bila visoka, Alžir je to mogao da plaća. Ali cena nafte je istorijski niska i Alžir je jedva stanju da ublažava socijalne tenzije, kaže Abas.

Internet portal Tamazga koji na francuskoj jeziku predstavlja Berbere kritikuje: „Nema sumnje, alžirska država ima nameru da iskoreni u Berbere.“ Policija i žandarmerija u neredima nisu intervenisali da zaštite Berbere, piše tamo. Međutim, vlasti u najvećoj zemlji Afrike, krivca vide drugde. „Zvanični izveštaji kažu da iza svega stoje druge grupacije koje žele da unesu nemire u zemlju“, kaže Abas. Ovaj stav se širi preko medija. Međutim, poznavalac Alžira kaže: „Uvek je lako kriviti druge.“